Ако сам спасен и сви су ми греси опроштени, зашто да не наставим да грешим?



srpski

Питање: Ако сам спасен и сви су ми греси опроштени, зашто да не наставим да грешим?

Одговор:
Апостол Павле је имао веома слично питање у Римљанима 6:1-2: „Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху - да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље у њему живети?!” Идеја да човек може да поверује у Исуса Христа и настави да живи како је живео раније не налази се у Библији. Они који верују у Исуса Христа су нова бића (2. Коринћанима 5:17). Свети Дух нас мења и тако не производимо дела тела (Галатима 5:19-21) већ дајемо плодове Духа (Галатима 5:22-23). Хришћански живот је промењен јер је хришћанин промењен.

Оно по чему се хришћанство разликује од других религија је засновано на ономе што је Бог учинио за нас кроз Исуса Христа, на Божијем делу. Свака друга вера учи да морамо да радимо одређене ствари и да престанемо да радимо одређене ствари да бисмо зарадили Божију љубав и милост. Хришћанство, вера у Христа нас учи да радимо одређене ствари и одређене ствари не радимо због онога што је Христ учинио за нас.

Како би било ко, пошто је избављен од казне греха, вечности у паклу наставио да живи на исти начин који га је вукао у пакао? Како би било ко, пошто се очистио од греха пожелео да се врати назад у јаму покварености? Како би било ко, ко зна шта је Христ учинио за њега могао да живи као да Он није битан? Како би било ко, ко увиђа колико је Христ патио за наше грехе, наставио да греши као да та патња нема смисла?

Римљанима 6:11-15 тврди: „Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Стога нека не царује грех у вашем смртном телу - да слушате његове пожуде, и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности. Јер грех неће више имати власти над вама; нисте, наиме, више под законом него под благодаћу. Шта онда? Да грешимо зато што нисмо под законом него под благодаћу? Далеко од тога. “

За оне који су заиста обраћени не постоји опција да наставе у греху. Пошто је наше обраћење резултат потпуно нове природе, наша жеља је да више не живимо у греху. Да, ми и даље грешимо, али уместо да се ваљамо греху као раније, сада грех мрзимо и желимо да будемо избављени од њега. Незамислива је идеја да злоупотребимо Христову жртву за нас да бисмо наставили да живимо у греху. Ако особа за себе сматра да је хришћанин и даље жели да живи на стари, грешан начин, има разлога да сумња у своје спасење. „Испитајте сами себе - да ли сте у вери, проверите сами себе. Или не познајете сами себе - да је Христос у вама? Иначе нисте осведочени.” (2. Коринћанима 13:5).



Врати се на Српску страну



Ако сам спасен и сви су ми греси опроштени, зашто да не наставим да грешим?