Питање
Шта је неопростиви грех?
Одговор
Случај неопростивог греха или хуљења на Духа Светог помиње се у Марку 3:22-30 и Матеју 12:22-32). Израз “богохуљење” може да се дефинише као бахато непоштовање. Ми смо применили тај израз на грехове као што су проклињање Бога или свесно ниподаштавање свега што је везано за њега. Такође може да се употреби и за приписивање зла Богу, или порицање добра које долази од њега. Ова врста богохуљења назива се хулом на Светог Духа у Матеју 12:31. У тој глави фарисеји, који су управо присуствовали необоривом доказу да Исус чини чуда у сили Светог Духа, тврде да је он заправо запоседнут Веелзевулом, демонским владаром (Матеј 12:24). У Марку 3:30 Исус је био врло прецизан кад је назвао њихове речи хулом на Светог Духа.
Ово богохуљење се односи на оптуживање Исуса Христа (док је још био на земљи) да је запоседнут демоном. Има и дугих начина хуљења на Светог Духа (као што је случај Ананије и Сафире у Делима 5:1-10), али оптужба против Исуса Христа је богохуљење које је неопростиво. Такав грех против Светог Духа данас више не може да се понови.
Једини неопростиви грех у данашње време је константна невера. Нема опроштења за оне који умиру у невери. Јован 3:16 нам говори: “Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки - ко верује у њега - не пропадне, него да има вечни живот.” Једини услов да некоме не буде опроштено јесте да та особа није међу онима који верују у Исуса Христа. Исус је рекао: “Ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу - сем кроз мене” (Јован 14:6). Одбити једини пут спасења значи осудити себе на вечност у паклу, јер је одбацивање јединог опроштења очигледно неопростиво.
Многи људи се плаше да су починили грех који Бог не може да им опрости и верују да више нема наде за њих. Сотони ништа није драже него да нас држи у таквој заблуди. Истина је, међутим, другачија. Ако неко има такав страх само треба да приђе Богу, исповеди свој грех, покаје се и прихвати његово опроштење. “Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан - да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности” (1. Јованова 1:9). Овај стих нас уверава да је Бог спреман да, ако му приђемо у покајању, опрости сваки грех без обзира на његову тежину. Ако си оптерећен тешким бременом кривице, Бог раширених руку чека да му приђеш. Он никада неће изневерити оне коју му долазе, нити ће им ускратити опроштај.
Шта је неопростиви грех?
