Духовна упоришта – које је библијско становиште?



srpski

Питање: Духовна упоришта – које је библијско становиште?

Одговор:
Реч упоришта помиње се једном у Новом завету и Павле је користи метафорички приликом описивања духовне борбе: „Ми, додуше, живимо у телу, али се не боримо како тело хоће; јер оружје нашег војевања није људско, него је силно у Богу — да руши утврђења (упоришта), те рушимо мудровања" (2. Коринћанима 10:3-4). Овај одломак нам открива следеће чињенице о нашој борби:

1) Наша борба није планирана према светском начину борбе; земаљско војевање није наша брига.

2) Наше оружје није физичко, јер наш рат је духовне природе. Уместо пушака и тенкова, наше оружје је„пуно оружје Божије" и састоји се од „опасача истине …оклопа праведности, обуће еванђеља мира …..штита вере , којим ћете моћи да погасите све огњене стреле нечастивога. Примите и кацигу спасења и духовни мач, који је реч Божија" (Ефесцима 6:14-17).

3) Наша сила долази од самог Бога.

4) Божији план је да уништи духовна упоришта.

Са којим „упориштима" или „утврђењима" се суочавамо? У следећем стиху, Павле тумачи ову метафору: „Рушимо мудровања, и свако узвишавање које се диже против богопознања, и заробљавамо сваку мисао — за послушност Христу" (2. Коринћанима 10:5). „Аргументи" су филозофије, резоновања и светска лукавства. „Узвишавање" се тиче било чега што је поносно, усредсређено на човека и самопоуздање.

Ево слике: хришћанин, који носи своје духовно наоружање креће да „освоји" свет за Христа, али убрзо наилази на препреке. Непријатељ је подигао утврђене гарнизоне да се одупру Истини и да осујете Божији план откупљења. Ту је утврђење људског размишљања, ојачано многим суптилним аргументима и изговарањем на логику. Ту је и дворац страсти, са ватреним бедемима које бране пожуда, задовољство и похлепа. А ту је и врхунац поноса, у коме је устоличено људско срце и ужива у размишљањима о сопственој изврсности и довољности.

Непријатељ се чврсто устоличио; ова упоришта се чувају хиљадама година и представљају велики зид отпора ка Истини. Међутим, ништа од овог не може одвратити хришћанског ратника. Користећи оружје по Божијем одабиру, он напада утврђења и Христовом чудесном силом, зидови се пробијају, а бастион греха и грешке се руше. Победоносни хришћанин улази међу рушевине и заробљава сваку лажну теорију и сваку људску филозофију која је је некад поносно показивала своју независност од Бога.

Ако ово доста личи на борбу коју је Исус Навин борио за Јерихон, у праву си. Какав је то сјајни опис духовне истине (Исус Навин 6)!

Не видимо отпор само док говоримо еванђеље. Можемо се суочавати са демонским упориштима и у нашим животима, у нашим породицима, чак и у нашим црквама. Свако ко се борио са зависношћу, борио са поносом или морао да „бежи од младалачких пожуда" зна да грех, недостатак вере и овоземаљски поглед на живот заиста јесу „упоришта".

Господ гради своју Цркву и „врата адова неће је надвладати" (Матеј 16:18). Оно што нам је потребно су Христови војници, потпуно предани вољи Господа над духовима, који ће користити духовно оружје које Он обезбеђује.„ Једни се уздају у кола своја, други у коње своје, али ми име Господа, Бога призивамо" (Псалам 20:7).



Врати се на Српску страну



Духовна упоришта – које је библијско становиште?