Шта Библија говори о социјалној правди?



srpski

Питање: Шта Библија говори о социјалној правди?

Одговор:
Пре дискусије о хришћанском виђењу социјалне правде, требало би да дефинишемо термине. Социјална правда је толико политички обојен концепт да заиста не може да се одвоји из свог контекста модерног времена. Социјална правда се често користи као ратни поклич за многе који се налазе на левој страни политичког спектра. Овај исечак из „Социјалне правде" у тексту на Wикипедији је добра дефиниција овог концепта:

„Социјална правда је такође концепт који неки користе да би описали покрет за свет са социланом правдом. У овом контексту, социјална правда се заснива на концепту људских права и једнакости и укључује већи степен економске једнакости путем сталног опорезивања, прерасподеле дохотка, па чак и прерасподеле имовине. Ове стратегије имају за циљ да постигну оно што на шта су развојни економисти мислили, више као на једнакост могућности него на оно што тренутно постоји у неким друштвима и на изградњу једнакости ишода у случајевима где се случајно појављују неједнакости у процедурално исправном систему."

Кључна реч у овој дефиницији је реч „једнакост". Ова реч, заједно са изразима „прерасподела дохотка", „прерасподела имовине", и „једнакост ишода", много тога говоре о социјалној правди. Једнакост је политичка доктрина која у суштини промовише идеју да би сви требало да имају (пођеднака) политичка, социјална, економска и грађанска права. Ова идеја је заснована на основи неотуђивих људских права загарантована у документима као што је Декларација независности.

Међутим, као економска доктрина, једнакост је подстицајна сила социјализма и комунизма. Економска једнакост је та која покушава да укине препреке економске неједнакости уз помоћ прерасподеле богатства. Ово видимо да је примењено у програмима социјалне заштите где стално опорезивање узима пропорционално више новца од богатих појединаца да би се подигао стандард живота људи који немају средства. Другим речима, власт узима од богатих и даје сиромашнима.

Код ове доктрине постоје два проблема. Први, постоји погрешна претпоставка код економске једнакости да су богати постали имућни израбљујући сиромашне. Велики део социјалистичке литературе у последњих 150 година промовише ову премису. Тако је можда било првобитно у време када је Карл Маркс писао свој Комунистички манифест, па чак и данас то можда јесте тако понекад, али свакако не све време. Друго, социјалистички програми имају тенденцију да створе више проблема него што их решавају; другим речима, не функционишу. Социјална помоћ, која користи изворе јавних пореза да би се допунила примања недовољно запослених или незапослених, типично имај ефекат да примаоци постану зависни од државних давања уместо да раде на томе да поправе своју ситуацију. Свако место где је социјализам/комунизам испробан на нивоу народа, није успео да укони класне разлике у друштву. Уместо тога, све што је урадио је да је заменио разлику између аристократије и обичних људи класно-политичком класном разликом.

Које је онда хришћанско виђење социјалне правде? Бибија нас учи да је Бог праведан. У ствари, „прави су путеви његови" (Поновљени закон 32:4). Затим, Библија подржава идеју социјалне правде у којима се брига и нега показују у невољи сиромашних и несрећних (Поновљени закон 10:18; 24:17; 27:19). Библија често говори о сирочићима, и бескућницима у друштву, односно људима који нису могли да се боре за себе и који нису имали систем подршке. Израелски народ је добио заповест од Бога да се брине за оне који су у друштву мање среће, и њихов коначни неуспех да то ураде био је делимично разлог за њихов суд и избацивање из земље.

У Исусовој проповеди на гори, Он помиње бригу за „најмање од ових" (Матеја 25:40), и у Јаковљевој посланици он тумачи природу „праве религије" (Јаковљева 1:27). Ако под „моралном правдом" мислимо на друштво које има моралну обавезу да се брине за оне који су мање среће, тада је ово исправно. Бог зна да ће, због греха бити удовица, сирочица и бескућника у друштву, и у оба завета је омогућио начин за бригу за оне који су одбачени из друштва. Модел за такво поступање је сам Исус, који је показао Божију правду тиме што је донео поруку јеванђеља онима који су били одбачени од друштва.

Међутим, хришћанско виђење социалне правде се разликује од савременог виђења. Библијски подстицај да се бринемо о сиромашнима је више индивидуалан него друштвени. Другим речима, сваки хришћанин је охрабрен да чини све што може да помогне „најмањем од ових". Основа за такве библијске заповести се налазе у другој и највећој заповести – воли ближњега као самог себе (Матеја 22:39). Данашње шватање друштвене правде замењује појединца државном влашћу, која преко пореза других средстава прераспоређује имовину. Ова политика не подстиче давање из љубави, већ презир од стране оних који виде да је одузето њихово тешко стечено богатство.

Друга разлика је у томе да хришћанско виђење социјалне правде не претпоставља да богати људи користе неправедно стечено богатство. Богатство није зло према хришћанском виђењу, али постоји одговорност и очекивање да особа буде добар старатељ над својим богатством (пошто сво богатство долази од Бога). Данашња социјална правда поступа по претпоставци да богати искоришћавају сиромашне. Трећа разлика је и томе да, према хришћанском виђењу старања, хришћанин може да даје у хуманитарне сврхе које жели да подржи. На пример, ако хришћанин има на срцу нерођену децу, може да подржи про-лифе организације путем свог времена, талента и имовине. Према савременом облику друштвене правде, они који су на власти су они који одлучују ко ће да прими прераспоређено богатство. Немамо контролу на оним што власт чини са нашим новцем од пореза, и најчешће тај новац иде у добротворне сврхе које можда не сматрамо да су тога достојне.

У основи, постоји тензија између Богоцентричног приступа социјалној правди и човековог виђења исте. Људско виђење види власти у улози спаситеља, како доносе утопију путем државних планова. Богоцентричан приступ види Христа као Спаситеља, који ће донети небо на земљу када се буде вратио. Приликом Његовог повратка, Христос ће обновити све ствари и спровести савршену правду. До тада, хришћани испољавају Божију љубав и правду показујући љубазност и милост онима који су мање среће.



Врати се на Српску страну



Шта Библија говори о социјалној правди?