Питање
Шта је грех нечињења?
Одговор
Јаковјева 4:17 каже: „Ко, дакле, зна да чини добро, а не чини, грех му је". Грех нечињења је грех који је резултат нечињења онога што Божија Реч подучава и што би требало да радимо. Генерално се користи у супротности са „гресима чињења" које особа активно чини. Павле пореди ова два концепта у Римљанима 7:14-20. Он осуђује своју склоност ка обема врстама греха. Он ради оно што не жели да ради и зна да је погрешно – грех чињења, и не ради оно што зна да би требало да ради и заиста то жели – грех нечињења. Ово је слика нове природе у конфликту са телом у коме пребива.
У Новом завету, класичан пример који Исус даје прича о добром Самарјанину. Пошто је био претучен на смрт и остављен да му неко помогне, прва два човека који пролазе поред њега, свештеник и Левит, који знају шта је исправно, ништа не учине. Трећи човек, Самарјанин, застане и покаже саосећање према човеку коме је потребна помоћ (Лука 10:30-37). Исус је користио овај пример да би дао поуку да и ми треба да помогнемо онима којима је потребна помоћ. Тиме је јасно рекао да је грех избегавати чињење добра, као што је грех чињење зла.
Исус даље описује грехе нечињења у Матеју 25:31-46. Јарци које је Христос отерао су они који су видели да су други гладни и жедни али им нису дали ни храну ни воду. То су они који су видели да некима треба одећа, да су болесни или у затвору, али ништа нису урадили да их утеше. То су све примери греха нечињења. Није било намерног греха да ти људи гладују или немају одећу, али грех нечињења су починили они који су могли да им помогну а њихов избор је био да то не ураде.
На крају. Апостол Павле све то сумира тврдњом која објашњава зашто би требало да радимо оно што је исправно и уздржимо се од греха нечињења: „И не малаксавајмо чинећи добро; јер ћемо у своје време жњети — ако не клонемо" (Галаћанима 6:9). Када чинимо вољу нашег небеског Оца (Матеј 12:50), избегавамо грехе нечињења и живимо продуктивно, плодотворно, богоугодним животом (Римљанима 12:1-2; Јован 15:1–11).
Шта је грех нечињења?
