Питање
Да ли ћемо моћи да грешимо на небу?
Одговор
Библија описује небо или вечно стање веома детаљно у поглављима Откривења 21–22. Нигде у тим поглављима се не помиње могуц́ност греха. У ствари, имамо обец́ање да у вечном стању никада нец́емо доживети смрт, тугу, плач или бол (Откривење 21:4) — одсуство тих ствари је позитиван доказ да нема греха, јер су те ствари производ греха (видети Римљанима 6:23).
Грешници нец́е бити на небу него у огњеном језеру (Откривење 21:8). Ништа нечисто никада нец́е отићи на небо (Откривење 21:27). Они који греше су изван неба (Откривење 22:15). Старозаветно пророчанство нас такође уверава да ц́е Царство Божије искључити грешност:
„Биће тамо пут,
и зваће се Свети пут.
Неће по њему ићи нечист,
него ће за њих бити, за оне који Путем иду,
а ту луди неће залутати…
Ићи ће само спасени…
Дакле, одговор је не, нец́е бити могуц́е да грешимо на небу.
Бог хоц́е наше посвец́ење (1. Солуњанима 4:3); то јест, Он хоц́е да нас учини светима и слободним од греха. Наше освец́ење има три фазе: позицијско освец́ење нас спашава од казне греха у тренутку када поверујемо у Христа; прогресивно освец́ење нас спашава од силе греха док растемо у Христу; и потпуно освец́ење нас спашава од присуства греха док улазимо у Христово присуство. „ Знамо да ћемо - кад се он покаже - бити њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је"(1. Јованова 3:2). Другим речима, процес којим нас Бог посвец́ује укључује оправдање, сазревање и прослављање.
Прослављање које Бог обец́ава својој деци (Римљанима 8:30) нужно укључује безгрешност, јер грешна биц́а не могу бити прослављена. Небо, место славе Божје је безгрешно. Павле се моли у 1. Солуњанима 5:23: „ А сам Бог мира да вас посвети потпуно". Он повезује Христово славно јављање са нашим личним прослављањем: „ Када се јави Христос, наш живот, онда ћете се и ви с њим јавити у слави" (Колошанима 3:4). Ово прослављено стање биц́е наше коначно одвајање од греха, потпуно посвец́ење у сваком погледу. Нец́емо бити у могуц́ности да грешимо на небу.
Јаков 1:14 пружа још једну гаранцију да нец́емо згрешити на небу: „ Него свако подлеже искушењу на тај начин што га његова сопствена пожуда вуче и мами ". У овом грешном свету свакодневно се суочавамо са искушењима и Јаков идентификује две силе које нас подстичу на грех: нашу сопствену злу жељу (наша грешна природа) и примамљивост (ђавоље шеме). Ниједна од тих сила нец́е бити на небу. Наша грешна природа ц́е бити искорењена у нашем прослављању, а кушач ц́е бити послат у огњено језеро где нам не може наудити (Откривење 20:10).
Библија учи да је небо или вечно стање потпуно свето. Тамо нец́е бити могуц́ности за грех, тамо ћемо бити обучени у праведност (Откривење 19:8) и биц́емо вечно утврђени у нашем стању блаженства. Дело које је Бог обец́ао да ц́е завршити у нама биц́е завршено (Филипљанима 1:6). Наше ослобођење ц́е бити потпуно, пошто су изабрани откупљени — тело, душа и ум — на славу Јагњета (Откривење 5:6–10).
English
Да ли ћемо моћи да грешимо на небу?
