Да ли је погрешно бити хришћанин у тајности да би се сачувао живот?



srpski

Питање: Да ли је погрешно бити хришћанин у тајности да би се сачувао живот?

Одговор:
Да ли је погрешно живети тајни хришћански живот због страха од одмазде или чак смрти? Да ли хришћани треба да буду вољни да умру зато што исповедају Христово име? Да ли треба да држимо нашу веру у тајности да бисмо сачували животе? Ово питање је само хипотетичко за хришћане у многим деловима света, где је најгоре прогонство које могу да доживе да буду исмејани и/или приме увреде. Међутим, за хришћане у неким деловима света, ово питање је врло стварно и практично – њихови животи су дословно у опасности. Једна је ствар не бити храбар као што би желео да би заштитио сопствени живот/ или живот своје породице. Потпуно је друга ствар да твој живот буде већи приоритет него служити, поштовати, обожавати и слушати Христа. Дакле, да ли је погрешно тајити веру у Христа?

Сам Исус даје одговор:„ Сваки, дакле, који мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Ко год се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач" (Матеј 10:32-34). Христос је јасно рекао: „Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. Кад бисте били од овога света, свет би љубио своје; али како нисте од овога света, него сам вас ја изабрао од света, због тога вас свет мрзи"(јован 15:18-19). Зато, иако је разумљиво да неко крије своју веру у Христа да би спасао свој живот, за хришћанина, тајна вера просто није избор.

У одломку изнад, реч „свет" долази од грчке речи космос. Односи се на зли, пали светски систем безбожних, неморалних људи чија срца и умове контролише Сатана (Јован 14:30; 1. Јованова 5:19; Ефесцима 2:1-3). Сатана мрзи Бога. Он такође мрзи оне који следе Христа. Хришћани су главна мета Сатаниног гнева. Његов циљ је да их „прождре" (1. Петрова 5:8; Ефесцима 6:11). Не бисмо требали да будемо изненађени што светске вође мрзе вернике, јер „нису од овог света". Разлог зашто хришћане прогањају и убијају сваки дан због свог исповедања Христа је што наши побожни животи служе да осуде зла дела овог света (Изреке 29:27). Тако је било од самог почетка времена са првим убиством које је било забележено када је Каин убио Авеља (Постање 4:1-8). Зашто је Каин то урадио? „Не као што Каин беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Зато што дела његова беху зла, а дела његовога брата беху праведна" (1. Јованова 3:12). Исто тако, свет данас бодри оне који чине зло (Римљанима 1:32) и осуђује оне који би да живе праведно.

Друга порука коју је Исус донео свету. „Тада ће вас предати на муке и убијаће вас, и сви народи ће вас мрзети због мога имена" (Матеј 24:9). Исус нам је обећао ово: у задњим временима хришћани ће трпети страшна прогонства од безбожног света. Бићемо понижавани, злостављани и проклињани. Израз „предати" потиче из грчке речи која значи „препуштени" у смислу ухапшени од стране полиције или војске (Матеј 4:12). Многи ће бити убијени. „Мрзеће" нас све нације због Његовог имена. У паралелном одломку Марка, Исус изјављује: „Али ви се чувајте; предаваће вас судовима, па ће вас тући у синагогама и изводиће вас пред намеснике и цареве мене ради, за сведочанство њима" (Марко 13:9). Као што смо сведоци данас по свету, поистоветити се са Христом коштаће нас наше слободе, наших права, нашег поштовања, а понекад и наших живота.

Христос је дао овлашћење хришћанима да „иду и начине све народе Његовим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа" (Матеј 28:19). Павле понавља Христову заповест овим захтевом: „Како ће, дакле, призвати онога у кога нису поверовали? А како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће пак чути без проповедника? И како ће проповедати, ако нису послани? Као што је написано: ,Како су миле ноге оних који јављају добра'" (Римљанима 10:14-15). Да би се еванђеље проповедало , чак и до најтамнијих кутака на земљи, неко мора да га проглашава. Наша сврха на земљи је да будемо светлост света и со земље, да говоримо другима спасоносну поруку Исуса Христа. Да, некада тиме ризикујемо прогонство, а некад ризикујемо и сопствене животе. Али, знамо да је Божија воља да причамо Његову истину другима, а такође знамо да је Он довољно силан да нас заштити док се наша мисија на земљи не заврши. Живети за Христа на овој земљи може бити тешко, чак и брутално. Овај свет није наш дом. Свет је бојно боље. Животне тешкоће су Божије средство које Бог користи да нас изгради и учини нас сличнијим Христу. У тим тамним временима, гледамо у Христа и допуштамо да Његова сила ради у нама. Баш пре свог успећа на небо, Исус је дао своју крајњу заповест да да ширимо еванђеље по свету. Заједно са тим, дао нам је и задње обећање: „И ево ја сам с вама у све дане до свршетка света" (Матеј 28:20). А то је једино битно.



Врати се на Српску страну



Да ли је погрешно бити хришћанин у тајности да би се сачувао живот?