Питање
Шта Библија каже о немољењу?
Одговор
Молитва је жила куцавица хришц́анског хода са Богом. Молитва нас повезује са Богом, молитва је активан начин да волимо и да се повезујемо са другима, молитва отвара простор у срцу молитеља за Божји укоравајући глас. Библија каже: „ Молите се Богу без престанка“ (1. Солунцима 5:17), тако да је грех све друго осим непрекидног става молитве и заједнице са Богом. Било шта, што прекида нашу везу са Богом или води ка самодовољности је погрешно.
На поступке Адама и Еве у 1. Мојсијевој 3, можемо гледати као на врсту немољења. Они су јели са дрвета познања добра и зла и су били толико постиђени да разговарају са Господом док им је Он долазио у сусрет у врту. Они су се одвојили од Бога у свом греху; њихова комуникација са Њим је била прекинута. „Немољење“ Адама и Еве је било грех, који је изазван грехом.
Можете ли замислити да неко тврди да је ваш најбољи пријатељ и да никада не разговара са вама? Какво год то пријатељство било, сигурно би било затегнуто. Слично томе, однос са Богом је осиромашен и исцрпљен без комуникације. Немољење је у супротности са добрим односом са Богом. Божји народ треба да има природну жељу да комуницира са својим Господом. „ Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом и чекам“ (Псалам 5:3). Библијске заповести о молитви прац́ене су дивним обец́ањима: „ Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини“ (Псалам 145:18).
Христос је наш најбољи пример непрекидне молитве. Он сам је био човек молитве (видети Лука 3:21; 5:16; 9:18, 28; 11:1), и учио је своје следбенике да се моле (Лука 11:2–4). Ако је Син Човечији увидео личну потребу за молитвом, колико би ми више требало да видимо исту потребу у себи?
Немољење игнорише дар заступништва који нам је Бог дао. Позвани смо да се молимо за нашу брац́у и сестре у Христу (Јаковљева 5:16). Павле је често тражио молитве Божјег народа у своје име (Ефесцима 6:19; Колошанима 4:3; 1. Солунцима 5:25), и био је веран да се моли за њих (Ефесцима 1:16; Колошанима 1:9). Пророк Самуило је молитве у име израелског народа видео као неопходан део своје службе: „ А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав“ (1. Самуилова 12:23). Према Самуилу, недостатак молитве је грех.
Немољење је пркос Божјој заповести да се воле други. И не треба да се молимо само за људе за које је лако молити се. „ Молим, дакле, пре свега да се врше мољења, молитве, молбе, захваљивања за све људе“ (1. Тимотеју 2:1). Исус нам каже да се морамо молити и за оне који нас прогоне (Матеј 5:44). Ово је Христова порука, да волимо и подржавамо у молитви све, чак и оне које је тешко волети.
Молитва отвара простор за Божји глас који нас исправља. Немољење слаби нашу способност да чујемо Христа када Он шапуц́е нашем духу, речи корекције или нам даје свест о нашем греху. Јеврејима 12:2 нас подсец́а да је Христос „ зачетник и усавршитељ вере“. Без Његовог Духа који живи у нашим срцима, нашли бисмо се на тешком путу, вођени сопственим решењима. Док се молимо „ нека буде воља твоја и на земљи као на небу;“ (Матеј 6:10), лако може да се види где је наша воља у супротности са Божијом.
Матеј 26:41 нуди још једно упозорење: „Бдите и молите се да не паднете у искушење.” Немољење замагљује наша срца за искушења која нас окружују и води нас даљем греху. Можемо постати мудрији за путеве нашег срца, само кроз Духовно просветљење и усмерење. И само у сили Духа Светог, наше молитве су делотворне (видети Римљанима 8:26–27).
Молитва је наш спас и веза са Богом. Христос је показао супротност немољењу док је ходао по земљи и показао како изгледа живот испуњен молитвом.
English
Шта Библија каже о немољењу?
