Шта је људска душа?



srpski

Питање: Шта је људска душа?

Одговор:
Библија не говори сасвим јасно о природи људске душе. Међутим, из проучавања начина на који је реч душа коришћена у Писму, можемо да дођемо до неких закључака. Једноставно речено људска душа је део особе који није физички. То је сваки део људског бића који ће наставити да траје вечно пошто тело доживи смрт. Постање 35:18 описује смрт Рахиље, Јаковљеве жене, говорећи да је дала име свом сину „растављајући се са душом". Из овог дела знамо да се душа разликује од тела и да наставља да живи после физичке смрти.

Људска душа је од главног значаја за облик личности у људском бићу. Као што је К.С. Луис рекао: „Немаш душу. Ти си Душа. Имаш тело." Другим речима, личност није базирана на поседовању тела. Душа је оно што је потребно. На много места се у Библији говори о људима као „душама" (Излазак 31:14; Пословице 11:30), посебно у контексту који се фокусира на вредност љуског живота и личности, или на концепт „целог бића" (Псалам 16:9-10; Језекиљ 18:4; Дела 2:41; Откривење 18:13).

Људска душа се разликује од срца (Поновљени закон 26:16; 30:6), духа (1. Солуњанима 5:23; Јеврејима 4:12) и ума (Матеја 22:37; Марко 12:30; Лука 10:27). Бог је Творац људске душе (Јеремија 38:16). Може да буде снажна или нестабилна (2. Петрова 2:14); може да буде изгубљена или спасена (Јаковљева 1:21; Језекиљ 18:4). Знамо да је људској души потребно искупљење (Левитска 17:11) и да је то део нас који је прочишћен и заштићен истином и деловањем Светог Духа (1. Петрова 1:22). Исус је велики Пастир душа (1. Петрова 2:25).

Матеја 11:29 нам каже да можемо да се окренемо Исусу Христу да нађемо одмор за своје душе. Псалам 16:9.10 је Месијански псалам у коме можемо да видимо да је Исус такође имао душу. Давид је написао: „Зато се радује срце моје и весели душа моја, и спокојно тело моје дише. Јер ти нећеш душу моју Шеолу предати, нећеш дати да миљеник твој труљење гледа". Ово не може да се односи на Давида (као што Павле каже у Делима 13:35-37) пошто је Давидово тело видело труљење када је умро. Међутим, Исусово тело никада није видело труљење (Он је васкрсао), и његова душа није препуштена Шеолу. Исус, као Син Човечији, има душу.

Често постоји забуна у вези са људским духом и душом. На неким местима Писмо наизменично користи ове речи, међутм, мора да постоји суптилна разлика. Иначе, како би Божија Реч досегла чак до „растављања душе и духа" (Јеврејима 4:12)? Када Библија говори о човековом духу, ради се обично о унутрашњој сили која подстиче особу у једном или другом смеру. Она се стално помиње као покретач, динамична сила (на пр. Бројеви 14:24).

Речено је да ће само две ствари трајати: Божија Реч (Марко 13:31) и људске душе. То је зато што је, као Божија реч, душа непропадљива. Та мисао би требало да буде и отрежњујућа и предивно инспиративна. Свака особа коју срећеш има вечну душу. Свако људско биће које је икад постојало имало је душу, и све те душе негде и даље постоје. Питање је, где? Душе које одбију Божију љубав осуђене су да плате за свој грех, вечно, у паклу (Римљанима 6:23). Међутим, душе које прихвате своју грешност и Божији благодатни дар опроштења, живеће заувек поред тихе воде са својим Пастиром, и ништа им неће недостајати (Псалам 23:2).



Врати се на Српску страну



Шта је људска душа?