Како могу да превазиђем страх од смрти? Како могу да престанем да се плашим умирања?


srpski
Питање: Како могу да превазиђем страх од смрти? Како могу да престанем да се плашим умирања?

Одговор:
Чак и најсигурнији, оданији верник може повремено да има страх од смрти. Жеља да се избегне смрт је природна. И смрт није била првобитни Божји план за Његово створење. Створени смо да будемо целовити и свети, да живимо у рају у заједништву са Њим. Улазак смрти био је неопходан одговор на улазак греха у свет. Благодат је што умиремо. Да то није случај, морали бисмо да живимо у грешном свету целу вечност.

Ово сазнање ипак не неутралише дејство инстиктивне реакције на помисао о сопстеној смртности. Крхкост наших физичких тела и примери изненадних смрти су подсетници нашег недостатка контроле у великом, опасном свету. Ми имамо велику наду, да је Онај који је у нама већи од оног који је у свету (1. Јованова 4:4). И Он је отишао да припреми место за нас,тако да можемо да Му се придружимо (Јован 4:12). Али, можда би помогло да размотримо директнија, практична разматрања са којима смо суочени. Постоји неколико аспеката смрти који могу да изазову страх. На срећу, Бог има одговор на сваки од њих

Страх од непознатог
Како то изгледа умрети, у ствари? Шта можеш да видис када твој живот напусти твоје физичко тело? Како ће се то десити? Да ли је то слично оном што су људи известили – бљештеће светло? Група рођака?

Нико тачно не зна како то изгледа, али Библија описује шта се дешава. 2. Коринћанима 5:6-8 и Филипљанима 1:23 кажу да, када напустимо тело, ми смо код куће са Господом. Какво охрабрење! Ми ћемо остати у том стању док се Христос не врати и васкрсне вернике (1. Коринћанима 15:20-22, 6:14) када ће нам бити дата нова, прослављена тела.

Страх од губитка контроле
До времена када људи дођу у доба одраслих, већ имају идеју како да комуницирају са светом око њих. Знају да нађу шта им треба, оду тамо где желе и да комуницирају са другима тако да испуне своје намере.

Многи, чак и они који исповедају веру у Бога се толико плаше да не добију оно што им је потребно да осећају да морају да манипулишу својом околином и људима около на своју корист. Сви смо ми срели мушкарце и жене који злоупотребљавају и држе се чврсто нечега из страха. Не верују Богу да се брине за њихове потребе, па се сами брину о свему. Не верују другима да ће им помоћи, тако да захтевају оно што мисле да им је потребно.

Колико се више тек плаше губитка контроле у часу смрти! Као што је Исус рекао Петру, описујући му како ће умрети: „Заиста, заиста, кажем ти, кад си био млађи, опасивао си се сам и ишао си куда си хтео; но кад остариш, раширићеш своје руке, па ћете други опасати и одвести куда нећеш" (Јован 21:18). Пре него што је Петар добио ово упозорење, одрекао се Исуса због страха. Али, пошто се Исус вратио на небо, Петар је постао нова особа – она чија је страст за Христову поруку далеко превазилазила његову потребу да контролише своје окружење (Дела 5:17-42). Само Свети Дух дао му је снагу да се суочи са којим год изазовом да се суочио.

Страх за оне који остају
Хришћански поглед на смрт је„одвајање". Крајња смрт је одвојеност од Бога. У тренутку физичке смрти, бићемо одвојени од наших вољених бића на земљи једно време. Ако су такође хришћани, знамо да је то одвајање кратко у поређењу са вечношћу. Ако нису хришћани, то неће бити случај. Наше послање постаје да користимо време током којег смо заједно да причамо са њима где ће ићи када умру. На крају, та одлука је на њима.

Страх од чина смрти
Мали број нас зна како ће умрети. Брзо и без бола, у сну, дуга болест – мистерија око тога, немогућност да се припремимо могу да буду застрашујући. Ако знамо, ако нам је дијагностикована неизлечива болест, и то може бити застрашујуће.

Али, то је само тренутак. Тренутак кроз који су скоро сви прошли или ће проћи. Хришћани могу да исповедају оно што пише у Филипљанима 3:20-21: „Наше царство је, међутим, на небесима, одакле и Спаситеља очекујемо, Господа Исуса Христа, који ће преобразити наше понижено тело, — да буде саобразно његовом славном телу, — својом силом којом може све да покори себи."

Да бисте ублажили страх, можете преузети кораке да припреме вас и ваше ближње за смрт.

Савладавање страха од смрти – Практични кораци
Многи људи мисле да не треба да умру, јер имају много тога за шта треба да живе. Често, то значи да имају одговорности и незавршеног посла који неће бити завршен ако они оду. Али имање одговорности те неће спречити да умреш ако је твоје време. Планирање унапред може да ублажи страх.

Ако имаш посао или децу или друге особе које од тебе зависе, размисли о томе ко ће бринути за њих. Одлучите ко ће да преузме њихову улогу и направите план са том особом. Напишите тестамент. Побрините се да је сва папирологија организована и лака да се нађе. Помирите се док још можете. Али немојте живети за умирање. Постоји разлика између преузимања разумних корака и опседнутости.

Савладавање страха од смрти – Физички кораци
Уколико имате јаке емоције у вези са оним што желите да вам се деси у случају да постанете онеспособљени, изразите их сада. Јако је могуће да ћете, током процеса болести или повреде, изгубити контролу над ситуацијом и нећете моћи да изразите своје жеље. Напишите тестамент. Нека они најближи вама знају шта желите – или им бар кажите где је записано. Изаберите неког коме верујете да га овластите да доноси одлуке уколико ви не будете у могућности.

Савладавање страха од смрти – Духовни кораци
Најважнија ствар коју треба запамтити у вези са смрћу је истина о животу. Волите своју породицу и брините се за њих, али Бог их воли више. Можда можете да бринете о својој земаљској заоставштини, али Богу је више стало до ваше небеске перспективе. Сва папирологија на свету неће донети мир у души, као што ће то да уради један једноставан чин: остајање у Богу.

У сред живљења овог живота, тешко је имати на уму да је ово само тренутно стање. 1 Јованова 2:15-17 каже: „Не посвећујте љубав свету и ономе што је на свету. Ако неко воли свет, нема у њему љубави према Оцу. Јер све што је на свету, грешна чулна пожуда, пожуда очију и разметање земаљским благом, није од Оца, него од овога света. А свет и жеља за њим пролази; ко пак твори вољу Божију остаје довека." Овог се сећамо тако што остајемо у Њему (1. Јованова 2:24). Остајање у истини Његове Речи, веровање у оно што Он каже о нама и свету око нас, даће нам исправну перспективу у вези са овим животом и оним што ћемо примити.

Када смо у стању да одржимо ову вечну перспективу, бићемо у стању да испунимо 1. Јованову 3:1-3: „Видите какву нам је љубав дао Отац — да се назовемо деца Божија, и јесмо. Свет нас зато не познаје, што њега није упознао. Драги моји, сад смо деца Божија и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо — кад се Он покаже — бити Њему слични, јер ћемо га гледати онаквог какав је. И свако, ко има ову наду у Њега, себе посвећује — као што је и Он свет." Биће толико очигледно да не припадамо овом свету да ће и други то видети. Тако ћемо имати власништво над нашом позицијом као Божија деца да ћемо активно тражити дан када можемо да будемо као Христос и да га видимо онаквим какав је.

English


Врати се на Српску страну
Како могу да превазиђем страх од смрти? Како могу да престанем да се плашим умирања?