Деконструкционизам — да ли је то исправан начин тумачења Библије?


srpski
Питање: Деконструкционизам — да ли је то исправан начин тумачења Библије?

Одговор:
Деконструкционизам је, практично, теорија текстуалног критицизма или тумачења које пориче да постоји било какво исправно значење ии тумачење одломка или текста. Две основне идеје сачињавају срж теорије тумачења у оквиру деконструкционизма. Прва идеја је да ниједан одломак или текст не може да пружи било какву поуздану, доследну и складну поруку било коме ко је чита или слуша. Друга је, да је аутор који је написао текст, мање одговоран за садржај текста, колико су одговорне безличне силе културе као што је језик или њихова несвесна идеологија. Стога, суштинска начела деконструкционизма су супротна јасном подучавању Библије да апсолутна истина постоји и да је заиста можемо сазнати (Поновљени закон 32:4; Исаија 65:16; Јован 1:17-18; Јован 14:6; Јован 15:26-27; Галатима 2:5).

Приступ тумачењу Библије који заступа деконструкционизам проистиче из постмодернизма и још је једно порицање постојања апсолутне истине, што је један од најозбиљнијих логичких пропуста који неко може да учини. Порицање апсолутне истине је логички пропуст, изјава која је контрактидорна самој себи. Нико не може рационално да порекне апсолутну истину, јер да би се то десило, особа је присиљена да тврди да је нешто апсолутно – за шта управо говори да не постоји. Када неко каже да не постоји тако нешто као апсолутна истина, питај га: „Да ли си апсолутно сигуран у то?" Ако каже: „Да", онда је изјавио нешто супротно сопственој претпоставци.

Као и друге филозофије које произилазе из постмодернизма, деконструкционизам узвисује људску аутономију и одређује истину према људском интелекту. Стога, према постмодернисти, сва истина је релативна и не постоји нешто као што је апсолутна истина. У срцу постмодернизма и деконструкционизма је понос. Деконструкциониста мисли да може да открије личну или друштвену мотивацију и даље од оног што Библија говори и да, тако, може да открије шта је „стварно речено". Резултат је субјективна интерпретација одређеног одломка. Уместо да прихвати оно што Библија заиста говори, деконструкциониста је довољно арогантан да мисли да може да одреди мотив иза оног што је написано и да изнађе „стварно" или „скривено" значење текста. Међутим, ако би неко желео да логички прихвати оно што деконструкционизам говори, онда налази деконструкционисте би, сами по себи, морали да буду рашчлањени да би се одредило оно што је деконструкциониста „стварно" рекао. Бескрајно кружно резоновање је само по себи поражавајуће. Када особа помисли на то како је овај начин размишљања у суштини погрешан, подсети се 1. Коринћанима 3:19: „Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Написано је, наиме: ,Он хвата мудраце у њиховом лукавству."

Деконструкциониста не проучава Библију да би сазнао значење које је наменио писац, већ да би покушао да швати културне и друштвене мотиве иза оног што је написано. Деконструкциониста је усредсређен на своје тумачење одломка уз помоћ своје маште. По деконструкционисти, не постоји исправно или погрешно тумачење, а значење текста постаје шта год писац жели да то буде. Можемо само да замислимо шта би се десило са тестаментима и тапијама када би се овако тумачиле. Овај приступ Библији не признаје темељну истину да је Библија објективна Божија комуникација човечанству и да значење одломака долази од Бога.

Уместо да проводимо време расправљујући о деконструкционизму или другим постмодернистичким теоријама, треба да се усредсредимо на узвишавање Христа и наглашавање довољности и ауторитета Библије. Римљанима 1:21-22 даје сажетак у вези са већином постмодернистичких мислилаца који се држе таквих теорија као што је деконструкционизам: „Јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. Постали су луди говорећи да су мудри".

English
Врати се на Српску страну
Деконструкционизам — да ли је то исправан начин тумачења Библије?