Књига Титу



srpski

Аутор: Титу 1:1 наводи апостола Павла као аутора ове књиге.

Датум писања: Посланицу Титу написана је око 66. године нове ере. Многа Павлова путовања су добро документована и показују да је он писао Титу из Никопоља у Епиру. У неким Библијима, потпис у посланици може да укаже да је Павле писао из Никопоља у Македонији. Међутим, такво место није познато и потписи немају ауторитет, јер нису аутентични.

Сврха писања: Посланица Титу позната је као једна од пасторалних посланица, као што су оне намењене Тимотеју. Павле је написао ову посланицу да охрабри свог брата у вери, Тита, кога је оставио на Криту да води цркву коју је Павле основао на једном од својих мисионарских путовања (Титу 1:5). Ово писмо саветује Тита у вези са квалификацијама које треба да тражи у вођама у цркви. Он такође упозорава Тита на репутацију оних који живе на оствру Крит (Титу 1:12).

Поред упутстава које квалификације да тражи у вођама у цркви, Павле такође охрабрује Тита да се врати у Никопољ ради посете. Другим речима, Павле наставља да подучава Тита и друге у њиховом расту у благодати у Господу (Титу 1:13).

Кључни стихови:
Титу 1:5: „Зато сам те оставио на Криту, да уредиш оно што још недостаје и да поставиш презвитере по градовима - као што ти наредих“.

Титу 1:16: „Исповедају да знају Бога, али га се делима одричу као одвратни и непослушни људи и неподобни за свако добро дело“.

Титу 2:15: „Ово говори и опомињи и карај са сваком одлучношћу; нико да те не презире“.

Титу 3:3-6: „Јер смо и ми некад били неразумни, непокорни, луталице, робујући разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоћи и зависти, омрзнути, мрзећи један другога. А кад се показа доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, спасао нас је не на основу дела која смо ми учинили у праведности, него по својој милости - бањом која препорађа и обнавља Духом Светим, кога богато изли на нас посредством Исуса Христа, Спаситеља нашега“.

Сажетак: Мора да је било дивно када је Тито примио писмо од свог ментора, апостола Павла. Павле је био врло поштован човек, и то са правом, пошто је успоставио неколико цркава на Истоку. Овај познати увод апостола Павла би Тито прочитао: „Титу, правом чеду по заједничкој вери: благодат и мир од Бога Оца и Христа Исуса, Спаситеља нашега“(Титу 1:4).

Острво Крит, где је Павле оставио Тита да води цркву, насељавали су домороци са острва и Јевреји који нису познавали истину о Исусу Христу (Титу 1:12-14). Павле је осећао да је његова одговорност да упути Тита и охрабри га док развија вође у оквиру цркве на Криту. Док је Павле подучавао Тита у његовом трагању за вођама, такође му је предлагао како треба да подучава вође, тако да могу да расту у вери у Христа. Његова упутства укључивала су и мушкарце и жене свих годишта (Титу 2: 1-8).

Да би помогао Титу да настави у својој вери у Христа, Павле му је предложио да дође у Никопољ и поведе са собом још два члана цркве (Титу 3:12-13).

Повезаност са Старим заветом: Још једном, Павле сматра неопходним да упозори црквене вође против Јудаиста, оних који су тражили да се дару благодати додају и дела, што даје спасење. Упозорава против оних који су бунтовни преваранти, посебно против оних који су наставили да тврде да је обрезање и држање ритуала и церемонија Мојсијевог закона још увек неопходно (Титу 1:10.11). Ова тема се стално понавља у Павловим посланицама и књизи Титу, а иде тако далеко да каже да им треба запушити уста.

Практична примена: Апостол Павле заслужује нашу пажњу док у Библији тражимо упутства како да живимо живот угодан Господу. Треба да научимо шта да избегнемо, као и шта да подражавамо. Павле каже да треба да тражимо да будемо чисти и избегнемо ствари које ће упрљати наше мисли и савест. Павле затим наводи нешто што никада не треба да заборавимо: „Исповедају да знају Бога, али га се делима одричу као одвратни и непослушни људи и неподобни за свако добро дело“ (Титу 1:16). Као хришћани, морамо да преиспитујемо сами себе да будемо сигурни да су наши животи у складу са нашим исповедањем вере у Христа (2. Коринћанима 13:5).

Заједно са овим упозорењм, Павле нам такође говори како да избегнемо да порекнемо Бога: „Спасао нас је …..- бањом која препорађа и обнавља Духом Светим, кога богато изли на нас посредством Исуса Христа, Спаситеља нашега (Титу 3:5б-6). Тражећи свакодневну обнову нашим умова Светим Духом, можемо да се развијемо у хришћане који поштују Бога својим начином живота.



Сажетак Новог Завета



Књига Титу