Четврта Мојсијева Књига - Књига Бројева



srpski

Аутор: Мојсије је аутор књиге “Бројеви”.

Датум писања: Ова књига је написана између 1440 и 1400 године пре Христа. Сврха писања: Порука Четврте Мојсијеве книге је универзална и ванвременска. Она подсећа вернике да на духовну борбу у коју су укључени, јер је Четврта Мојсијева књига, књига о служби и ходу Божијег народа. Четврта Мојсијева заправо премошћује јаз између примања Заповести (Друга и Трећа Мојсијева) и њихове припреме за улазак у Обећану Земљу (Поновљени закон и Исус Навин).

Кључни стихови: Четврта Мојсијева 6:24-26: " Да те благослови Господ и да те чува; Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив; Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир."

Четврта Мојсијева 12:6-8: " И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну; Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом; Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?"

Четврта Мојсијева 14:30-34: " Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног. А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите. А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи. А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи. По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама "

Кратак сажетак: Већина догађаја Четврте Мојсијеве се одвијала у пустињи, пре свега између друге и четрдесете године лутања Израелаца. Првих 25 поглавља књиге бележе искуства прве генерације Израелаца у пустињи, док остатак књиге описује искуства друге генерације. Теме послушности и побуне, праћене покајањем и благословом се протежу кроз целу књигу, као и кроз цео Стари Завет.

Тема светости Божије је настављена у овој књизи из Треће Мојсијеве књиге/Левитске, и она открива Божија упутства и припреме људи за улазак у Обећану земљу. Значај Четврте Мојсијеве се види у томе што је та књига много пута препоручена у Новом Завету. Свети Дух је даје посебну пажњу Четвртој Мојсијевој у Првој Корићанима 10:1-12. Речи "ово се догодило за пример нама" односи се на грех Израелаца и Божије незадовољство њима.

У Римљанима 11:22, Павле говори о "Божијој доброти и жестини". То, у суштини, и јесте порука Четврте Мојсијеве. Жестина Божија се види у смрти побуњене генерације у пустињи, која никад није ушла у Обећану земљу. Божија доброта се показала у новој генерацији. Бог је штитио, чувао и обезбедио све што им је било потребно док нису запосели земљу. То нас подсећа на Божију љубав и правду који су увек у хармонији.

Предсказање: У Исусу Христу, који је дошао да испуни закон (Матеј 5:17), је потпуно и коночно задовољена светост коју Господ тражи од свог народа. Књигу прожима концепт обећаног Месије. Прича о жртви црвене јунице “без мане и недостатака” у поглављу 19 нам сугерише на Христа, Јагње Божије без мрље и мане, који је жртвован због наших греха. Слика бронзане змије која је подигнута на мотку ради исцељења (поглавље 21) такође сугерише на подизање Христа, или на крст или у служби Речи, тако да духовно исцељење може имати свако ко гледа са вером у Њега.

У поглављу 24 Валамово четврто пророчанство говори о звезди и жезлу које ће изаћи из Јакова. Ово је пророчанство о Христу које је у Откривењу 22:16 названо "јутарња звезда" о Његовој слави, сјају, величанству и светлу које долази од Њега. Он такође може да се зове „жезло”, тј. „носач жезла” због његове краљевске породице. Иако нема име краља, Он има краљевство, и владавину са жезлом благодати, милости, и праведности.

Практична примена: Главне теолошке теме из Четврте Мојсијеве које су развијене у Новом Завету су грех и невера, посебно побуна, и жетва правде Божије. Прва Коринћанима и Јеврејима 3:7-4:13 говоре о томе да су ови догађаји написани као пример верницима да поштују и избегавају те теме. Не треба да “у наша срца ставимо зле ствари” (ст. 6), будемо сексуално неморални (ст. 8), искушавамо Бога (ст. 9) или да се жалимо и кукамо (ст. 10).

Баш као што су Израелци лутали 40 година по пустињи због своје побуне, и нас понекад Бог, када устанемо против Њега, пусти да лутамо далеко од Њега и трпимо усамљеност и недостатак благослова. Али Бог је веран и праведан, и баш као што је вратио Израелце на њихово место у Његовом срцу, Он ће увек вратити Хришћане на место благослова и интимног заједништва са Њим, ако се покају и врате Њему (1. Јованова 1:9).



Сажетак Старог Завета



Четврта Мојсијева Књига - Књига Бројева