Трећа Мојсијева Књига - Књига Левитска



srpski

Аутор: Мојсије је аутор Треће Мојсијеве /Левитске књиге.

Датум писања: Ова књига је написана између 1440 и 1400 године пре Христа.

Сврха писања: Зато што су Израелци били у заробљеништву у Египту 400 година, њихов концепт о Богу је био искривљен због многобожачких Египћана. Сврха Треће Мојсијеве је да обезбеди упутства и законе за који ће руководити грешан но искупљен народ у њиховом односу са светим Богом. У Трећој Мојсијевој постоји нагласак на потреби за личном светости у одговору светом Богу. Грехови се морају искупити приношењем одговарајућих жртава (поглавља 8-10). Остале теме које су обухваћене књигом су пажљиво регулисане, а то су ишрана (чиста и нечиста храна), порођај и болести (поглавља 11-15). Поглавље 16 описује Дан Очишћења који представља приношење жртве једном годишње ради очишћења људи од нагомиланих греха. Поред тога, Божији народ треба да буде обазрив у свом личном, моралном и друштвеном животу, за разлику од дотадашње праксе паганских народа у заобилажењу тога (поглавља 17-22).

Кључни стихови: Трећа Мојсијева 1:4: " И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха."

Трећа Мојсијева 17:11: " Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа."

Трећа Мојсијева 19:18: " Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ."

Кратак сажетак: Поглавља 1-7 представљају захтеве за жртвама и за обичан народ и за свештенство. Поглавља 8-10 описују освећење Арона и његових синова за свештенство. Поглавља 11-16 су рецепти за разне врсте нечистоће. Последњих 10 поглавља су Божије смернице Његовом народу за практичну светост. Уведени су многи верски празници за слављење Бога Јехове и они су спровођени у складу са Божијим законом. Благослови или клетве ће пратити поштовање Божијих заповести или њихово занемаривање (поглавље 26). Завети Господу су покривени у 27.поглављу.

Основна темаТреће Мојсијеве је светост. Божији захтев за светошћу Његовог народа је заснован на Његовој светој природи. Одговарајућа тема за то је откупљење. Пред Богом се мора одржавати светост, а она се може достићи само кроз истинско откупљење.

Наговештај (пророчанства): На много начина је дата слика о личности и раду нашег Спаситеља, Господа Исуса Христа, кроз различите ритуале богослужења. Јеврејима 10 нам говори да је Мојсијев Закон “само сен добара која ће доћи”, што значи да су жртве које су свештеници приносили свакодневно за грехе народа биле представљање највеће жртве—Исуса Христа. Његова жртва ће бити једном за свагда за оне који су поверовали у Њега. Привремено освећење ће једног дана бити замењено апсолутном светошћу, када Хришћани размене свој грех за Христову правду (2. Корићанима 5:21).

Практчна примена: Ми би требало, исто као и Бог да Његову светост шватимо веома озбиљно. Тренд у постмодерној цркви је да правимо сопствену слуку Бога, тако да уместо атрибута које описује Његова Реч ми му дајемо атрибуте које ми желимо да Он има. Божија потпуна светост, Његов узвишен сјај и Његова “светлост којој се не може приступити” (1. Тимотеју 6:16) су непознати појмови за многе Хришћане. Позвани смо да ходамо у светлости, и да уклонимо таму из наших живота тако да Богу буде угодно. Свети Бог не може толерисати грозне и бестидне грехе Његовог народа, а Његова светост захтева од Њега да се то казни. Ми не смемо бити лакомислени у нашим ставовима о греховима или Божијем гнушању у вези тога, нити би требало да да га шватамо олако.

Слава Богу да због Исусове смрти за наше грехе, ми више не морамо да приносимо животињске жртве. Цела Трећа Мојсијева се односи на ту замену. Смрт животиња је била заменска казна за оне који су згрешили. На исти начин, аил бескрајно боље, жртва Исуса на крсту је била замена за наше грехе. Сада можемо стајати испред Бога пуни светости и без страха, јер Он у нама види Христову правду.



Сажетак Старог Завета



Трећа Мојсијева Књига - Књига Левитска