Књига о Судијама



srpski

Аутор: Књига о Судијама нема конкретно име аутора. По традицији, књигу о Судијама је написао Пророк Самуило. Докази указују на то да је аутор књиге живео убрзо након периода судија. Самуило се уклапа у тај период.

Датум писања: Књига о Судијама је вероватно написана између 1045. и 1000. године пре Христа.

Сврха писања: Књига о Судијама се може поделити у два дела: 1) Поглавља 1-16 која приказују ратове за ослобођење почевши од Израелске победе над Хананцима а завршавају са поразом Филистејаца и смрћу Самсона; 2) Поглавља 17-21 која се односе на додатке и нису повезана са претходним поглављима. Ова поглавља бележе време „када не беше цара у Израиљу (Судије 17:6; 18:1; 19:1; 21:25).” Књига о Рути је првобитно била део Књиге о Судијама, али је 450. године после Христа постала засебна књига.

Кључни стихови: Судије 2:16-19: "Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху. Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако. И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху. А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких."

Судије 10:15: “А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.”

Судије 21:25: “У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.”

Кратак сажетак: Књига о Судијама је трагичан исказ о томе како су Божија деца из године у годину, вековима, узимала Господа здраво за готово. Књига о Судијама је тужна супротност књизи о Исусу Навином која бележи Божији благослов Израелцима као награду за послушност током освајања земље. У Судијама, Израелци су били непослушни и идолопоклоници, што доводи до њихових многих пораза. Ипак, кад год се Божији народ покајао због својих рђавих поступака и призивао Његово име, Бог се сажалио (Судије 2:18). Бог је помоћу 15 израелских судија одржао Своје обећање Авраму да ће заштитити и благословити његово потомство (Прва Мојсијева 12:2-3).

После смрти Исуса Навина и његових савременика Израелци су се вратили служењу Валу и Астаротама. Бог је допустио да Израелци трпе последице због обожавања лажних богова. Тек тада би Божији људи завапили за Божијом помоћи. Бог је Својој деци послао судије да их воде у праведном животу. Међутим, изнова и изнова људи окрећу леђа Богу и враћају се њиховим порочном животу. Током 480 година које обухвата Књига о Судијама Бог ће спашавати Свој народ од оних који их угњетавају, да би одржао Свој завет са Аврамом.

Најзначајнији судија је вероватно био 12. судија, Самсон, који је дошао да предводи Израелце након 40-годишњег заробљеништва под влашћу немилосрдних Филестејаца. Након 20 година у улози судије, Самсон је Божији народ одвео до победе над Филестејцима, где је изгубио свој живот.

Предсказање: Најава Самсоновој мајци да ће она родити сина који ће бити вођа Израелу је наговештај најаве рођења Спаситеља Марији. Бог је обема женама послао Свог Анђела и рекао им да ће “зачети и родити сина” који ће водити Божији народ (Судиије 13:7; Лука 1:31).

Божије самилосно ослобођање Његовог народа упркос њиховом греху и томе да су Га одбацили, представља слику Христа на крсту. Исус је умро да би ослободио Свој народ од греха—све оне који су и који ће икада веровати у Њега. Упркос томе што су Га многи који су Га следили напустили и одбацили, Исус је остао веран свом обећању и отишао је на крст да би умро за нас.

Практична примена: Непослушност увек доноси пресуду. Израелци нам дају савршен пример тога шта не треба да радимо. Уместо да су из искуства учили да ће Бог побуну против њега увек казнити, они су наставили да буду непослушни и трпели су Божије незадовољство и гнев. Уколико останемо непослушни, изазваћемо Божији гнев, али не зато што Он ужива док ми патимо, већ због следећег: “јер кога љуби Господ, онога и кара, и бије свакога сина кога прима" (Јеврејима 12:6).

Књига Судија је доказ Божије верности. Чак и “ако смо неверни, Он остаје веран” (2. Тимотеју 2:13). Иако Му ми можемо бити неверни, као што су били Израелци, Он је ипак веран да нас сачува и спаси (1. Солуњанима 5:24) и да нам опрости када тражимо опроштај (1. Јованова 1:9). “Он ће вас и утврдити до самога краја, да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа. Веран је Бог који вас је позвао у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега” (1. Коринћанима 1:8-9).



Сажетак Старог Завета



Књига о Судијама