Књига Проповедника



srpski

Аутор: Не постоји конкретан аутор Књиге Проповедника. Постоји доста стихова који наговештавају да је Соломон написао ову књигу. Неке индиције у контексту указују да је нека друга особа написала књигу након Соломонове смрти, могуће неколико стотина година касније. Ипак, традиционално веровање је да је заиста Соломон аутор.

Датум писања: Владавина Соломона као краља Израела је трајала од око 970. године пре Христа до око 930. године пре Христа. Књига Проповедникова је вероватно написана пред крај његове владавине, око 935. године пре Христа.

Сврха писања: Књига Проповедника је књига перспецтиве. Прича о “Проповеднику” , или о “Учитељу” открива да тражење среће у овоземаљским стварима неминовно доводи до утучености. Ова књига даје Хришћанима шансу да виде свет кроз очи веома мудре особе која ипак покушава да пронађе смисао у привременим, људским стварима. Проповедник је истраживао већину врста овоземаљских задовољстава и ниједна од њих му није дала осећај смисла.

На крају, Проповедник признаје да је вера у Бога једини начин да се пронађе лични смисао. Он одлучује да прихвати чињеницу да је живот пролазан и напослетку безвредан без Бога. Проповедник саветује читаоца да се усресреди на вечног Бога, уместо на тренутно задовољство.

Кључни стихови: Књига Проповедника 1:2: “Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.”

Књига Проповедника 1:18, “Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.”

Књига Проповедника 2:11: “А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.”

Књига Проповедника 12:1: “Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле.”

Књига Проповедника12:13: “Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.”

Кратак сажетак: Два су израза често понављана у Књизи Проповедника. Реч преведена као “таштина” и “без смисла” се појављује често и наглашава пролазну природу овоземаљских ствари. На крају, и најупечатљивија људска достигнућа ће биће заборављена. Израз “под сунцем” се појављује 28 пута, и односи се на смртни свет. Када Проповедник прича о “свим стварима под сунцем”, он прича о овоземаљским, пролазним, људским стварима.

Првих седам поглавља Књиге Проповедника описују све овоземаљске ствари “под сунцем” у којима Проповедник покушава да се оствари. Он покушава да се оствари у научном открићу (1:10-11), мудрости и филозофији, (1:13-18), весељу (2:1), алкохолу (2:3), архитектури (2:4), власништву (2:7-8), и раскоши (2:8). Проповедник се окренуо ка различитим филозофијама да пронађе смисао, као што је материјализам (2:19-20), па чак и моралне кодексе (укључујући поглавља 8-9). Открио је да је све било бесмислено, привремена разонода која, без Бога, нема сврху или дуговечност.

Поглавља 8-12 Књиге Проповедника описују Проповедникове предлоге и коментаре на то како би живот требало живети. Он закључује да без Бога, нема ни истине ни смисла живота. Он је видео многа зла и шватио да чак ни најбоља човекова достигнућа не вреде ништа на дуже стазе. Па, он саветује читаоца да призна Бога у младости својој (12:1) и да следи Његову вољу (12:13-14).

Предсказање: Христ је одговор за све таштине описане у Књизи Проповедника. По Проповеднику 3:17 Бог суди праведнику и безбожнику, а праведници су само они који су у Христу (2.Корићанима 5:21). Бог је изразио жељу за вечношћу у нашим срцима (Проповедник 3:11) и обезбедио Пут до вечног живота кроз Христа (Јован 3:16). Он нас подсећа да тежња за светским богатством није ташина само зато што не може да нас задовољи (Проповедник 5:10), но ако и успемо да га задобијемо без Христа, , ми можемо да изгубимо наше душе, а онда каква нам је корист от тога? (Марко 8:36). На крају, у Христу постоји лек за свако разочарење и таштину који су описани у Књизи Проповедника. То је проналазак Божије мудрости и правог смисла живота.

Практична примена: Књига Проповедника нуди Хришћанима могућност да разумеју празнину и очај којих који не знају да се примире у Богу. Они који не чувају веру у Христа суочени су са животом који ће се на крају завршити и постати безначајан. Ако нема спасења, ни Бога, онда не само да не постоји поента живота, него живот нема сврху ни смер. Свет “испод сунца” одељен од Бога, је фрустрирајући, суров, неправедан, кратак и “потпуно бесмислен.” А са Христом, живот је само сенка славе којом се долази до раја који је приступачан само преко Њега.



Сажетак Старог Завета



Књига Проповедника