Књига 1. Тимотеју



srpski

Аутор: Књигу 1. Тимотеју написао је апостол Павле (1. Тимотеју 1:1)

Датум писања: Књига 1. Тимотеју написана је између 62-66. године нове ере.

Сврха писања: Павле је писао Тимотеју да га охрабри у контексту његове одговорности надгледања рада цркве у Ефесу и других цркава у области Азије (1. Тимотеју 1:3). Ово писмо поставља основу за рукополагање старешина (1.Тимотеју 3:1-7) и обезбеђује вођство за рукопалагање људи у службама у цркви (1. Тимотеју 3:8-13). У суштини, књига 1. Тимотеју је приручник за вође за црквену организацију и администрацију.

Кључни стихови: 1. Тимотеју 2:5 „Јер Бог је један и један је посредник између Бога и људи, човек Исус Христос“.

1. Тимотеју 2:12 „Жени пак не допуштам да друге учи, нити да господари над мужем, него да буде мирна“.

1. Тимотеју 3:1-2 „Истинита је ова реч: ко жели епископство, лепу службу жели. Епископ, дакле, треба да је непорочан, једне жене муж, трезвен, разборит, пристојан, гостољубив, кадар поучити“.

1. Тимотеју 4:9-10 „Истинита је то реч и достојна да је свако прими. Зато се, наиме, трудимо и боримо, што смо се уздали у Бога живога који је спаситељ свих људи, особито верних“.

1. Тимотеју 6:12 „Бори се у доброј борби вере, дохвати вечни живот у који си позван и за који си дао добро исповедање пред многим сведоцима“.

Сажетак: Ово је прво писмо које је Павле написао Тимотеју, младом пастору који је помагао Павлу у раду. Тимотеј је био Грк. Његова мајка је била Јеврејка, а отац Грк. Павле је Тимотеју представљао више од ментора и вође, био му је као отац, а Тимотеј њему као син (1. Тимотеју 1:2). Павле почиње своје писмо молећи Тимотеја да се пази лажних учитеља и доктрине. Међутим, велики део писма бави се пастирским понашањем. Павле даје упутства Тимотеју како да слави Бога ( поглавље 2) и како да развије зреле вође за цркву (поглавље 3). Већи део писма бави се пастирским понашањем, упозорењима против лажних учитеља и црквеној одговорности према члановима који су згрешили, удовицама, старим људима и робовима. Кроз целло писмо, Павле охрабрује Тимотеја да остане чврст, да истраје и да остане истинит своме позиву.

Повезаност са Старим заветом: Интересантна веза са Старим заветом у књизи 1. Тимотеју је Павлов цитат о основи за разматрање црквених вођа да буду вредни „дупле части” и да заслуже поштовање када их оптуже за нешто лоше (1. Тимотеју 5: 17-19). Књига Обновљени закон 24:15, 25:4 и књига Левита 19:13 говоре о неопходности да се раднику правовремено плати за оно што је зарадио. Део Мојсијевог закона захтевао је два или три сведока да би се неко оптужио (Обновљени закон 19:15). Јеврејски хришћани у црквама у којима је Тимотеј био старешина биле су добро упознате са старозаветним везама.

Практична примена: Павле представља Исуса Христа као посредника између Бога и човека (1. Тимотеју 2:5), Спаситеља за свакога ко у Њега поверује. Он је Господар цркве и Тимотеј служи Њему, тако што води Његову Цркву. Тако налазимо главну примену Павловог писма његовом „сину у вери“. Павле даје упутства Тимотеју у вези са црквеном доктрином, вођством и администрацијом. Ми можемо да преузмемо та иста упутства у управљању нашом локалном заједницом. Исто тако, рад и служба пастира, квалификације за старешину и квалификације за ђакона су исто толико битне и пригодне као што су биле у Тимотејево време. Павлово прво писмо Тимотеју своди се на приручник о вођству, администрацији и управљању локалном црквом. Упутства у овом писму применљива су на сваког вођу или будућег вођу Христове цркве и једнако су релевантна данас као што су била у Павлово време. За оне који нису позвани да имају улогу вође у цркви, ова књига је и даље практична. Сваки следбеник мора да се бори за веру и избегава лажно учење. Сваки верник мора да стоји чврсто и да истраје.



Сажетак Новог Завета



Књига 1. Тимотеју