Да ли је доктрина очувања библијска?



srpski

Питање: Да ли је доктрина очувања библијска?

Одговор:
Доктрина очувања у вези са Библијом значи да је Господ сачувао изворно значење своје речи. Очување значи да можемо веровати Библији, јер је Бог суверено надгледао процесс преношења током векова.

Морамо такође бити свесни да немамо изворне списе или аутографе. Оно што имамо су хиљаде копија преписа. Ови преписи садрже неке различитости, али оне су изузетне мале или небитне и ни на који начин не утичу на основна учења или значење Божије речи. Те разлике су обично мање правописне варијације. Наравно, различит правопис не утиче на тачност Библије, нити то значи да Бог није очувао своју реч. У тим случајевим, када се један рукопис знатније разликује од другог, темељном провером и упоређивањем осталих рукописа, можемо да одредимо шта је била првобитна реч.

Древни писари, чији је посао био да направи идентичне копије Библије, били су врло педантни. Један од примера њихове савесне прецизности била је пракса бројања свих слова у датој књизи и обележавање средњег слова у књизи. Онда би избројали сва слова у копији коју су направили и пронашли би средње слово да буду сигурни да се подударало са оригиналом. Практиковали су ове временски захтевне и мукотрпне методе да би обезбедили прецизност.

Даље, Библија потврђује да Божији план јесте да очува своју реч. У Матеју 5:18, Исус је рекао:„Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде”. Исус није могао да да ово обећање ако није био сигуран да ће Бог сачувати своју реч. Исус је такође рекао: „Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.” (Матеј 24:35; Марко 13:31; Лука 21:33). Божија Реч ће остати и постићи ће оно што је Бог планирао.

Пророк Исаија, силом Светог Духа, рекао је да ће Божија Реч опстати заувек. „Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека”(Исаија 40:8). Ово је потврђено поново у Новом завету када Петар цитира Исаију и помиње Библију као „реч Господња остаје довека” (1. Петрова 1:24-25). Ни Исаија ни Петар нису могли да дају овакве тврдње без разумевања Божијег очувања Библије.

Када Библија прича о вечности Божије Речи, то не значи да је скривена на неком небеском своду. Божија Реч дата је наменски човечанству и не би испуњавала своју сврху да нам није дата на располагање. „Све, наиме, што је унапред написано, написано је нама за поуку, да стрпљивошћу и утехом Писма имамо наду”. (Римљанима 15:4). Поред тога, особа може бити спашена једино кроз поруку еванђеља, која је забележена у Божијој Речи (1. Коринћанима 15:3-4). Стога, да би еванђеље било објављивано „до краја земље” (Дела 13:47), Реч мора бити заштићена. Да Библија није била натприродно сачувана, не би постојао начин да се обезбеди постојаност њене поруке.



Врати се на Српску страну



Да ли је доктрина очувања библијска?