Питање
Постоји ли загробни живот?
Одговор
Књига о Јову поставља питање о загробном животу врло једноставно: „ Кад умре човек, хоће ли оживети?" (Јов 14:14). Постављање питања је лако; теже је нац́и некога са ауторитетом и искусуством да одговори на то питање.
Исус Христ је једина особа која може говорити са стварним ауторитетом (и искуством) о животу после смрти. Оно што Му даје искључиву власт да говори о небу је то што је одатле дошао: „ И нико се није попео на небо - сем онога што је сишао са неба, Син човечији"(Јован 3:13). Господ Исус, својим искуством из прве руке на небу нам представља три основне истине о теми живота после смрти:
1. Постоји загробни живот.
2. Када особа умре, постоје две могуц́е дестинације на које он или она могу отиц́и.
3. Постоји један начин да се осигура позитивно искуство након смрти.
Прво, Христос више пута потврђује да постоји загробни живот. На пример, у сусрету са садукејима који су порицали доктрину васкрсења, Исус је рекао: „А за мртве - да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини, како му рече Бог: »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«? Он није Бог мртвих него живих. Грдно се варате!" (Марко 12:26–27). Према Исусовим речима, они који су умрли вековима раније били су у том тренутку веома живи са Богом.
У другом одломку, Исус теши своје ученике (и нас) говорец́и им о загробном животу. Они могу да се радују што ц́е бити с Њим на небу: „ Нека се не узнемирава ваше срце; верујте у Бога, и верујте у мене. У дому мога Оца има много станова; да није тако, зар бих вам рекао: идем да вам припремим место. И кад одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја" (Јован 14:1–3)
Исус такође ауторитативно говори о две различите судбине које нас чекају у загробном животу. У извештају о богаташу и Лазару, Исус каже: „ А кад умре сиромах, анђели га однеше у Авраамово наручје. Умро је и богаташ и сахранише га. И кад се мучио у аду, подиже своје очи и виде издалека Авраама и Лазара у његовом наручју" (Лука 16:22–23). Имајте на уму да не постоји средње стање за оне који умиру; они одлазе директно у своју вечну судбину. Исус је више поучавао о различитим судбинама праведних и злих у Матеју 25:46 и Јовану 5:25–29.
Исус је такође нагласио да оно што одређује човеково вечно одредиште јесте да ли верује у Божјег јединорођеног Сина или не. Потреба за вером је јасна: „ … сваки - ко верује - има у њему живот вечни. Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки - ко верује у њега - не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега - томе се не суди; а ко не верује - већ је осуђен, што није веровао у име јединороднога Сина Божијег. " (Јован 3:15–18).
За оне који се покају за свој грех и приме Исуса Христа као свог Спаситеља, загробни живот ц́е се састојати од вечности проведене уживајуц́и у заједништву са Богом. За оне који одбацују Христа, међутим, загробни живот ц́е бити сасвим другачији. Исус описује њихову судбину као „ таму, где ц́е бити плач и шкргут зуба" (Матеј 8:12). Као неко ко има ауторитет познавања живота после смрти и ко је послат са неба, Исус нас упозорава да бирамо мудро: „ Уђите на уска врата; јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много их је који њиме улазе. Како су уска врата и стешњен пут који води у живот, и мало их је који га налазе" (Матеј 7:13–14).
Говорец́и о животу после смрти, Г. Б. Харди, канадски научник, једном је рекао: „Имам само два питања да поставим. Прво, да ли је ико икада победио смрт? Друго, да ли је и мени обезбедио начин на који ја то да направим?" Одговор на оба Хардијева питања је „да". Једна Особа је и победила смрт и обезбедила начин да свако, ко се узда у Њега може да је победи такође. Нико ко се узда у Исуса Христа не треба да се боји смрти, и ми можемо да се радујемо спасењу Господњем: „ А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се збити реч која је написана: »Победа прождре смрт. Смрти, где ти је победа? Смрти, где ти је жалац?'" (1. Коринц́анима 15:54–55).
English
Постоји ли загробни живот?
