Шта Јован 1:1,14 мисли када проглашава Исуса Божијом Речју?



srpski

Питање: Шта Јован 1:1,14 мисли када проглашава Исуса Божијом Речју?

Одговор:
Одговор на ово питање налазимо прво разумевајући разлог Јовановог писања еванђеља. Та сврха се јасно види у Јовану 20:30-31: „И многа друга чуда учини Исус пред ученицима, која нису записана у овој књизи; а ова су записана да ви верујете да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у његово име“. Јованова сврха била је да упозна читаоце свог еванђеља са Исусом Христом, утврђујући ко је Исус (Бог у телу) и шта је урадио. Јованов једини циљ био је да води људе ка прихватању спасоносног Христовог дела по вери. Када разумемо ово, боље ћемо моћи да разумемо зашто је Јован уводи Исуса као „Реч”у Јовану 1:1.

Почињући еванђеље са изјавом „У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч”, Јован представља Исуса користећи термин са којим су и његови јеврејски и многобожачки читаоци упознати. Грчка реч која се преводи са „Реч” у овом одељку је „логос“ и била је уобичајена како у грчкој филозофији, тако и у јеврејском начину размишљања тог времена. На пример, у Старом завету „реч” Божија често је персонификована ради извршавања Божије воље (Псалам 33:6, 107:20, 119:89, 147:15-18). Тако, за јеврејске читаоце, представљање Исуса као „Реч”, Јован им, на наки начин, указује на Стари завет где је „логос“ или „Реч” повезана са персонификацијом Божијег откривења. У грчкој филозофији, термин „логос“ коришћен је да опише посредовање којим је Бог стварао материјалне ствари и комуницирао са њима. У грчком виђењу света, „логос“ се сматрао мостом између трансцеденталног Бога и материјалног свемира. Стога, за грчке читаоце, коришћење речи „логос“ би вероватно означавало идеју посредничког принципа између Бога и света.

Суштински, оно што Јован ради представљајући Исуса као „логос“ је да употребљава реч и идеју са којом би и Јевреји и многобошци тог времена били упознати и користи то као почетну тачку за представљање Исуса Христа. Али, Јован иде и даље од тог концепта са којим су и Јевреји и многобошци упознати и представља Исуса Христа, не само као посреднички принцип како су га Грци замишљали, већ као личност, потпуно божанску, а опет потпуно људску. Такође, Христос није само персонификација Божијег откривења онако како су Јевреји замишљали, већ је заиста био Божије савршено откривење себе у телу, до те мере да је Јован забележио Исусове речи Филипу: „Рече му Исус: толико времена сам с вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца; како онда говориш: покажи нам Оца?” (Јован 14:9). Користећи термин „логос“ или „Реч” у Јовану 1:1, Јован обогаћује и примењује концепт који је био близак његовим читаоцима и користи то да би им представио истински „логос“ Божији у Исусу Христу, живој Божијој Речи, потпуном Богу, а опет потпуном човеку, који је дошао да објави Бога људима и избави од греха све оне који верују у Њега.



Врати се на Српску страну



Шта Јован 1:1,14 мисли када проглашава Исуса Божијом Речју?