Зашто Бог неће да исцели ампутације?



srpski

Питање: Зашто Бог неће да исцели ампутације?

Одговор:
Неки користе ово питање да би „оповргли" тврдњу да Бог постоји. У ствари, постоји популарни антихришћански вебсајт посвећен питању: „Зашто Бог неће да исцели ампутације" Ако је Бог свемогућ и ако је Исус обећао да ће учинити све што тражимо (или се тако мисли), зашто онда Бог никада неће да исцели ампутације када се молимо за њих? Зашто Бог исцељује жртве рака и дијабетеса, на пример, али никада није дозволио да се обнови ампутирани део тела? Чињеница да они који имају ампутиране удове остају такви, за неке је „доказ" да Бог не постоји, да је молитва бескорисна, да је такозвано исцељење само случајност, а да је религија само мит.

Претходни аргумент се обично представља на пажљив, добро осмишљен начин, са мало либераног додатка тумачења Библије да би све изгледало много легитимније. Међутим, то је аргумент заснован на погрешном виђењу Бога и истом таквом тумачењу Библије. Реченица која се јавља код идеје „зашто Бог неће да исцели ампутиране удове" прави бар седам погрешних претпоставки:

Претпоставка бр.1
Бог никада није исцелио неког са ампутацијом. Ко може да каже да у историји света Бог никада није учинио да се уд регенерише? Рећи: „Немам емпиријске доказе да се удови могу регенерисати; зато, нико коме је нешто ампутирано није био исцељен у светској историји" је закључак који једноставно не можемо да донесемо. Осим тога, имамо историјску белешку да је Исус исцелио лепрозне, а можемо да претпоставимо да су изгубили прсте или делове лица. У сваком случају, лепрозни су били исцељени (Марко 1:40-42; Лука 17:12-14). Такође, ту је и случај човека са осушеном руком (Матеја 12:9-13), и обнова увета првесвештениковог слуге (Лука 22:50-51), да не помињемо чињеницу да је Исус устао из мртвих (Матеја 11:5; Јован 11), што би било много теже исцелити него ампутирани део тела.

Претпоставка бр. 2
Божија доброта и љубав претпоствљају да Он треба све да излечи. Болест, патња и бол су резултат нашег живота у проклетом свету – проклетом због греха (Постање 3:16-19; Римљанима 8:20-22). Божија доброта и љубав су подстакли Бога да нам да Спаситеља да би нас избавио од проклетства (1. Јованова 4:9-10), али се наше коначно избављење неће остварити све док Бог не буде раскрстио са грехом у свету. До тог тренутка, и даље смо потчињени физичкој смрти.

Ако Божија љубав подразумева да ће Он излечити сваку болест и слабост, тада нико никада не би умро – јер „љубав" би све одржавала у савршеном здрављу. Библијска дефиниција љубави је „пожртвовани труд око онога што је најбоље за особу коју волимо." Оно што је најбоље за нас није увек физичка целост. Апостол Павле се молио за свој „трн у телу" да буде уклоњен, али је Бог рекао: „Не" јер је желео да Павле разуме да није било потребно да буде физички цео да би доживео благодат Божију која га је одржавала. Кроз искуство Павле је растао у понизности и разумевању Божије благодати и силе (2. Коринћанима 12:7-10).

Сведочанство Јони Ерексон Тада даје нам савемени пример онога што Бог може да учини путем физичке трагедије. Као тинејџер, Јони је доживела несрећан случај због кога је постала квадриплегичар. У својој књизи Јони, она говори како је посетила многе вернике са даром исцељења, и очајнички се молила за исцељење које се никад није десило. Коначно је прихватила своје стање као Божију вољу и написала је: „Што више о томе размишљам, све сам убеђенија да Бог не жели да сви буду здрави. Он користи наше проблеме за своју славу и наше добро" (стр. 190).

Претпоставка бр. 3
Бог и даље чини чуда као што је чинио и у прошлости. У историјском погледу Библија покрива неколико хиљада година, налазимо само четири кратка периода у којима су чуда била нашироко извођена (период у Изласку, време пророка Илије и Јелисеја, Исусова служба, и време апостола). Док су се чуда дешавала кроз целу Библију само током ова четири периода чуда су била „уобичајена".

Време апостола се завршило писањем Откривења и Јовановом смрћу. То значи да су тада поново чуда била ретка. Свака служба која тврди да је води нова врста апостола или која тврди да поседује способност да исцели је служба која обмањује људе. „Исцелитељи вере" се играју емоцијама и користе сугестију да би произвели непроверено „исцељење". То не значи да Бог данас не лечи људе – верујем да је тако, али не у мери или на начин на који људи мисле.

Вратимо се опет причи о Јони Ерексон Тада, која је и сама тражила помоћ код исцелитеља вере. Што се тиче теме савремених чуда, она каже: „Човеков однос са Богом у данашњем времену и култури заснован је на Његовој Речи а не на „знацима и чудима" (стр. 190). Његова благодат је довољна и Његова Реч сигурна.

Претпоставка бр. 4
Бог има обавезу да каже „да" за сваку молитву по вери. Исус је рекао: „Заиста, заиста, кажем вам, ко верује у мене чиниће дела која ја чиним, чиниће и већа од ових, јер ја идем к Оцу; и што год заиштете у моје име, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. Ако ме што замолите у моје име, ја ћу учинити." (Јован 14:12-14). Неки су покушали да протумаче овај одељак тако као да се Исус слаже са свим што тражимо. Међутим, ово је погрешно шватање Исусове намере. Запази прво да Исус говори својим апостолима, и да је обећање за њих. После Исусовог вазнесења, апостоли су добили снагу да праве чуда док шире јеванђеље (Дела 5:12). Друго, Исус је два пута користио израз: „У моје име". Ово назначава основу за молитву апостола, али такође имплицира да све за шта се моле би требало да буде у складу са Исусовом вољом. Себичну молитву, на пример, или мотивисану похлепом, не можемо да молимо у Исусово име.

Молимо се у вери, али вера значи да се поуздајемо у Бога. Поуздајемо се у Њега да ће урадити оно што је најбоље и да зна шта је најбоље. Када размотримо све оно што Библија подучава о молитви (не само обећања која је дао апостолима), учимо да Бог може да испољи своју силу у одговору на нашу молитву, или може да нас изненади другачијим током ствари. Он увек чини оно што је најбоље у својој мудрости (Римљанима 8:28).

Претпоставка бр 5
Божије исцељење у будућности (приликом васкрсења) не може да компензује земаљску патњу. Истина је да: „… страдања садашњег времена не значе ништа у поређењу са славом, која ће се на нама открити" (Римљанима 8:18). Када верник изгуби уд, има обећање да ће у будућости бити цео, и вера је „… тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо" (Јеврејима 11:4). Исус је рекао: „ Ако те твоја рука или твоја нога саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је да уђеш у живот кљаст и хром, него са две руке или две ноге да те баце у огањ вечни." (Матеја 18:8). Његове речи потврђују релативну небитност нашег физичког стања у овом свету, у поређењу са нашим стањем у вечности. Ући у живот осакаћен (и тада бити исцељен) је дефинитивно боље него ући цео у пакао (за патњу у вечности).

Претпоставка бр 6
Божији план човек треба да одобри. Једна од расправа о томе зашто Бог не сицели ампутације, је да Бог није „фер" према онима којима се то десило. А Библија јасно каже да је Бог савршено праведан (Псалам 11:7; 2. Солуњанима 1:5-6) и његова сувереност никоме не полаже рачун (Римљанима 9:20-21). Верник има веру у Божију доброту, чак и када нам је због околности тешко и када разум не успева да разуме.

Претпоставка бр 7
Бог не постоји. Ово је фундаментална претпоставка целе идеје „зашто Бог неће да излечи ампутације". Они који су поборници идеје „зашто Бог неће да излечи ампутације" започињу претпоставком да Бог не постоји и тада наставе да подупиру своју идеју што боље могу. За њих религија је „мит" је неизбежан закључак, представљен као логична дедукција, али која је у ствари темељ ове тврдње.

На неки начин, питање зашто Бог не исцели ампутације је питање које је заваравање, као на пример питање: „Да ли Бог може да направи камен који је сувише велики да би могао да га подигне?" и не служи да би се сазнала истина већ да би се омаловажила вера. Са друге стране, то може да буде оправдано питање на које се може дати библијски одговор. Тај одговор, укратко, требало би да открилике буде овај: „Бог може да исцели ампутације и исцелиће свакога ко верује у Христа као Спаситеља. Исцељење ће доћи, не као резултат нашег садашњег захтева, већ у Божије време, можда у овом животу, али сасвим дефинитивно на небу. Све до тог тренутка, живимо по вери, поуздајући се у Бога који нас избавља у Христу и обећава васкрсење тела".

Лично сведочанство
Наш први син је рођен без костију у доњим деловима ногу и на стопалима је имао само два прста. Два дана после његовог првог рођендана стопала су му ампутирана. Сада размишљамо о томе да усвојимо дете из Кине коме је потребна слична операција и које има сличан проблем. Осећам да ме је Бог одабрао да будем посебна мајка овој посебној деци, и нисам ни знала, док нисам видела дебату на ту тему — зашто Бог не исцели ампутације — да људи ово користе као разлог да сумњају у постојање Бога. Као мајка једног детета које нема стопала и потенцијална мајка другог детета коме ће такође недостајати оба уда, никада нисам размишљала на тај начин. Напротив, видела сам да ме Бог позива да будем посебна мајка да бих могла да учим друге о Божији благословима. Он ме такође позива да овој деци дам прилику да буду део хришћанске породице која ће их учити о љубави према Господу на њихов посебан начин и да разумем да све можемо да превазиђемо у Христу. Некима то може да буде камен спотицања; ми то видимо као искуство за учење и као изазов. Такође смо му захвални што је људима дао знање да обаве неопходне операције и да направе потребне протезе које ће омогућити мом сину, а надамо се и другом сину, да могу да ходају, трче, скачу и живе тако да прославе Бога у свему. „А знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани" (Римљанима 8:28).



Врати се на Српску страну



Зашто Бог неће да исцели ампутације?