Да ли жене треба да ћуте у цркви?



srpski

Питање: Да ли жене треба да ћуте у цркви?

Одговор:
Прва Коринћанима 14:33-35 каже: „Као у свима црквама светих, жене да ћуте у црквама; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и закон налаже. Ако ли желе да науче нешто, нека код куће питају своје мужеве; јер је неподобно за жену да говори у Цркви". На први поглед, то изгледа као јасна заповест да женама никад није дозвољено да говоре у цркви. Међутим, раније у истој посланици (1. Коринћанима 11:5), Павле помиње молитву и пророковање као дозвољене активности за жене, и знамо да старије жене треба да подучавају млађе жене (Титу 2:4). Зато, 1. Коринћанима 14:33-35 не сме да буде апсолутна команда за жене да увек буду тихе у цркви.

Предмет расправе у 1. Коринћанима 14 и целе посланице је ред и структура у цркви. Коринтска црква била је позната по хаосу и недостатку реда који је био распрострањен у тој цркви (стих 33). Занимљиво је да се ни старешине ни пастири не спомињу у књизи, а пророци који су постојали тамо нису спроводили контролу (види стихове 29, 32, 37). Сви су учествовали у црквеној служби према својим жељама и кадгод су то желели. Као резултат тога, они са говором језика причали су истовремено, они који су имали Божије откривење су насумично викали и нико се није бавио тумачењем оног што је било речено, чак и ако је то, што је речено, могло да нађачу сву другу буку. Састанци су се брзо претварали у хаос.

Део конфузије у коринтској цркви састојао се и томе што су жене говориле у језицима и пророковале; ове жене су преузимале вођство у службама уместо да буду потчињене ауторитету у цркви (види 1. Тимотеју 2:11-15). Изгледа да су неке жене у коринтској цркви постављале питања у цркви током већ хаотичних служби. Божије упутство које је дошло преко Павла је било да жене треба да „ћуте у цркви" (1. Коринћанима 14:34); најближи контекст је пророковање (стихови 29-33), а шири контекст би укључио говорење у језицима (стихови 27-28). Ово правило је за „све цркве светих" (стих 33), не само за Коринт. Ако неко стварно има дар пророштва, он или она ће признати ауторитет апостола Павла у вези са овом темом (стихови 36-38).

Заповест 1. Коринћанима 14:34 није да жене потпуно ћуте у цркви сво време. Само каже да жене не треба да учествују у давању пророштва, говорењу у језицима или тумачењу језика током опште службе. Ово су активности подучавања и потпадају под ауторитет; такве улоге су резервисане за мушкарце (види 1. Тимотеју 2:11-12).

Жене могу да преузму многе улоге у цркви и јесу „сарадници" у служби (Филиипљанима 4:3). Једно ограничење је да не преузимају улогу духовног ауторитета над одраслим мушкарцима.



Врати се на Српску страну



Да ли жене треба да ћуте у цркви?