Шта је право обожавање?



srpski

Питање: Шта је право обожавање?

Одговор:
Апостол Павле савршено је описао право обожавање у Римљанима 12:1-2: „Молим вас стога, браћо, милости Божије ради, да своја телеса принесете на живу, свету, богоугодну жртву, да то буде ваша умна служба Богу. И не уподобљавајте се овом свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да разаберете шта је воља Божија, шта је добро, и угодно, и савршено".

Овај одломак садржи све елементе правог обожавања. Прво, постоји мотивација за обожавање „Божија милост". Божија милост је све што нам је дао, а што нисмо заслужили: вечну љубав, вечну благодат, Светог Духа, вечни мир, вечну радост, спасоносну веру, утеху, снагу, мудрост, наду, стрпљење, љубазност, част, славу, праведност, безбедност, вечни живот, опроштење, помирење, оправдање, посвећење, слобододу, заступање и још много тога. Спознаја и разумевање ових невероватних дарова мотивише нас да објављује слављење и хвалу – другим речима, обожавање!

Такође, у одломку се налази и начин на који треба да обожавамо„принесите своја тела на живу и свету жртву". Приношење наших тела значи дати Бог све оно што је наше. Помињање наших тела овде значи све наше људске способности, нашу људскост – наша срца, умове, руке, мисли, ставове – треба да буду принесени Богу. Другим речима, треба да предамо контролу ових ствари и предамо их Њему, као што је и дословна жртва била дата Богу на олтару. Али како? Одломак је јасан „преображавањем ума". Ми преображавамо наше умове сваки дан чистећи их од светске „мудрости" и замењујући их правом мудрошћу која долази од Бога. Ми га обожавамо нашим обновљеним и очишћеним умовима, не нашим емоцијама. Емоције су дивна ствар, али ако их не обликује ум који је натопљен истином, оне могу бити деструктивне силе ван контроле. Тамо где иде ум, воља прати, а такође и емоције. Прва Коринћанима 2:16 нам каже да имамо „ум Христов", не Христове емоције.

Постоји само један начин да обновимо своје умове, а то је Божијом Речју. То је та истина, знање Божије Речи, тј. спознаја о Божијој милости, и ми смо опет на почетку. Знати истину, веровати истину, имати убеђења о истини, волети истину ће за природни резултат имати истинско духовно обожавање. Убеђење производи наклоност, наклоност која је одговор на истину, а не на било који спољни стимуланс, укључујући музику приликом обожавања/слављења. Музика сама по себи нема никакве везе са обожавањем. Музика не може да произведе обожавање, мада може да произведе емоције. Музика није порекло обожавања, али обожавање може да се изрази кроз музику. Не тражите да музика произведе ваше обожавање; нека музика једноставно буде израз оног што је производ срца које је ушићено Божијом милошћу и слуша Његове заповести.

Право обожавање је оно у чијем је средишту Бог. Људи се некад брину где треба да се слави, коју музику треба да слушају приликом слављења и како њихово слављење изгледа другим људима. Усредсређивањем на те ствари се пропушта суштина. Исус нам каже да ће прави молиоци да славе Бога у духу и истини (Јован 4:24). Ово значи да обожавамо из срца и на начин који је Бог осмислио. Обожавање може да укључује молитву, читање Божије Речи отвореног срца, певање, учествовање у причести и службу другима. Није ограничено на један чин, већ је исправно сваки пут када су срце и став особе на правом месту.

Такође је битно знати да је обожавање резервисано само за Бога. Једино Он је достојан и ниједан од Његових слуга (Откривење 19:10). Не треба да обожавамо свеце, пророке, статуе, анђеле, било које лажне богове или Марију, Исусову мајку. Не треба да славимо у очекивању да ћемо добити нешто заузврат, као што је чудесно исцељење. Обожавање се ради због Бога – јер Он то заслужује – и ради тога да Њему угодимо. Обожавање може бити јавно слављење упућено Богу (Псалам 22:22; 35:18), у окружењу са другим верницима у цркви, где можемо да изразимо кроз молитву и слављење наше обожавање и захвалност због оног што је учинио за нас. Право слављење осећа се изнутра, а затим се изражава кроз наше поступке. Обожавање из дужности није угодно Богу и потпуно је узалудно. Он може да прозре наше лицемерје и мрзи га. Он то показује у Амосу 5:21-24 док говори о наступајућем суду. Други пример је прича о Каину и Авељу, првим синовима Адама и Еве. Обојица су донели приносе Господу, али Богу је била угодна Авељова жртва. Каин је донео свој дар због обавезе. Авељ је донео најлепше јагње из свог стада. Он га је донео због вере и дивљења према Богу.

Право обожавање није ограничено оним што радимо у цркви или путем јавног слављења (иако су те ствари добре и у Библији нам је речено да их чинимо). Право слављење је одавање признања Богу и Његовој сили и слави у свему што радимо. Највиши облик слављења и обожавања је послушност Њему и Његовој Речи. Да бисмо ово урадили, морамо да познајемо Бога; не можемо бити у незнају у вези са тим ко је Он (Дела 17:23). Обожавање значи славити и узвисивати Бога – да бисмо показали нашу оданост и дивљење нашем Оцу.



Врати се на Српску страну



Шта је право обожавање?