Како процес превода утиче на особине Светог писма као што је богонадахнуће, непогрешивост и беспрекорна тачност?


Питање: Како процес превода утиче на особине Светог писма као што је богонадахнуће, непогрешивост и беспрекорна тачност?

Одговор:
Ово питање се односи на три веома битна проблема: надахнуће, очување и превод.

Доктрина о надахнућу Светог писма подучава да је сво Писмо „богонадахнуто", тј, да је сам Бог надгледао процес писања, водио људе који су га писали тако да у целости запишу поруку коју Бог има за нас. Свето писмо је заиста Божија реч. Током процеса писања, личност и стил писања сваког аутора могли су да се виде. Међутим, Бог је на такав начин водио писце ових 66 књига да су оне без грешака и да су тачно оно што је Бог желео да читамо. Погледај 2. Тумотеју 3:16 и 2. Петрову 1:21.

Наравно, када говоримо о „надахнућу" то се односи само на процес по коме су начињени оригинални списи. После тога на сцену ступа доктрина о очувању Светог писма. Ако је Бог толико труда уложио да нам да Своју Реч, можемо да будемо сигурни да је предузео кораке да Реч остане непромењена. Видимо да је током историје Бог баш то радио.

Јеврејски писари су мукотрпно преписивали старозаветне хебрејске списе. Групе као што су Соферим, Зуготи и Мазорети су имали дубоко поштовање према текстовима које су преписивали. Њихово поштовање се огледало у стриктним правилима у раду: врсти пергамента који су користили, величини колона, врсти мастила и размаку између речи – а сви они су били прецизно одређени. Било је строго забрањено да пишу било шта на основу свог памћења, и сви редови, речи па чак и поједина слова су се методолошки бројали што је био начин да се више пута провери тачност преписа. Због тога речи које је Исаија писао својим пером и данас постоје. Откриће списа са Мртвог мора јасно потврђује прецизност хебрејског текста.

Исто важи и за новозаветни текст на грчком. Доступно нам је на хиљаде текстова на грчком, неки датирају чак из 117. г. наше ере. Мале разлике у текстовима, а да ниједан од њих не утиче на било који чланак вере, лако се могу решити. Стручњаци су закључили да је Нови завет који сада имамо дословно непромењен у односу на оригиналне списе. Стручњак за вишу филолошку критику, Сер Фредерик Кењон рекао је ово о Светом писму: „Нема сумње да можемо да будемо сигурни да имамо прави текст сваког дела Светог писма... што не може да се тврди ни за једну древну књигу на свету.

Затим, ту је и превод Светог писма. Превод је донекле процес тумачења. Када се преводи са једног на други језик, морају да се доносе неки избори. Да ли би реч требало да остане стрикно иста она која стоји у оригиналу, чак и ако значење те речи неће бити јасно савременом читаоцу? Или би требало да буде одговарајућа реч, а да се изгуби потпуно дослован текст?

Ево примера из Колошанима 3:12, који неки преводиоци наводе као „изнутрице милости". Реч на грчком за „изнутрице", што досовно значи „црева", потиче из корена речи „слезина". Други преводи су одабрали превод који није дослован: „срце милосрдно" („срце" се у данашњем свету сматра за средиште осећања) или „нежно саосећање и милост", или једноставно само „саосећање".

Неки преводи су дословнији од осталих, али у сваком случају се држе стиха. Суштинско значење заповести у Колошанима 3:12 је да осећамо саосећање.

Већину превода су радиле групе преводилаца. То је служило да никаква појединачна предстасуда или теологија не утиче на одлуке о коришћењу речи, итд. Битно је да имамо добар, веран превод Светог писма. Добар тим за превођење Светог писма је посвећен учености али ће дозволити да Свето писмо само за себе говори.

По правилу, преводи који су дословнији имају мање посла у „тумачењу". „Слободнији" преводи морају да имају више „тумачења" текста, али су обично лакши за читање. Затим постоје парафразе Светог писма, које нису заиста преводи веч нечије препричавање Светог писма.

Имајући све ово у виду, да ли су преводи Светог писма надахнути и непогрешиви? Одговор је – нису. Бог нигде не даје обећање да ће надахнути превод Своје Речи. Иако су многи данашњи преводи изузетно квалитетни, они нису богонадахнути и нису савршени. Да ли то значи да не можемо да се поуздамо ни у један превод? Поново је одговор – не. Ако пажљиво проучавамо Свето писмо, онако како нас води Свети Дух, можемо да на исправан начин разумемо, тумачимо и применимо Свето писмо. И опет, захваљујући великим напорима посвећених хришћанских преводилаца (и наравно, захваљујући Светом Духу), данашњи преводи су изванредни и поуздани. Чињеница да не можемо да кажемо да је било који превод савршен, требало би да нас наведе да још темељније проучавамо Свето писмо и не везујемо се слепо ни за један превод.

English


Врати се на Српску страну
Како процес превода утиче на особине Светог писма као што је богонадахнуће, непогрешивост и беспрекорна тачност?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога