Где/како да разграничиш између тога да неком помажеш и дозвољавање неком да те злоупотреби?


srpski
Питање: Где/како да разграничиш између тога да неком помажеш и дозвољавање неком да те злоупотреби?

Одговор:
Лука 6:30; 35-36 нам каже „подај свакоме који иште од тебе, не тражи натраг своје од онога који узима од тебе" и „него љубите своје непријатеље, и чините добро, и дајте на зајам не очекујући ништа; и биће ваша награда велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ према незахвалнима и злима. Будите милосрдни као што је и Отац ваш милосрдан ". Ови и многи други стихови у Библији подучавају нас да хришћани треба да воле, буду милостиви и да се жртвују. Како видимо потребе људи око нас, наша срца треба да буду пуна самилости као што је и наш Небески Отац самилостан према свима. „Добар је Господ свима И милости на сва дела своја" (Псалам 145:9).

Исправно је имати жељу да се стално даје другима и богоугодно је видети ову дивну особину у нашим животима. Међутим, у области давања и помагања, Библија, такође, подучава да треба да будемо мудри у разабирању (Матеј 10:16). Бог нам даје извесне стандарде које морамо да узмемо у обзир када је у питању давање нашег времена и новца другима. Када Библија говори да треба да помажемо другима, то никада не значи да треба да буде штетно по нас. Добро је да радимо оно што можемо, али 2. Солуњанима 3:10 нас такође подсећа „ако неко неће да ради, нека и не једе". Постоје људи који желе да живе неодговорне животе без икаквог полагања рачуна. Треба да постоје границе; помоћи ћемо неком у потреби, али ако видимо да је то постала хронична животна динамика, погрешно је да то и даље охрабрујемо. Штетно је за друге да доприносимо њиховој лењости и недостатку напора. Стара пословица која каже: „Дај човеку рибу и јешце цео дан, учи га да пеца и јешће цео живот" је истинита. Докле год видимо да се неко истински труди, треба да будемо ту да га подржимо на који год начин га Бог води.

Много успешнији начин да се помогне другима је, често, да им се пружи библијски савет, принципи и охрабрење. Уколико су вољни да послушају и покушају, требало би да буду способни, кроз силу Светог Духа, да престану да зависе од других. Наравно, ово почиње са јасним представљањем еванђеља Исуса Христа, без чије снаге, промене животног стила овог обима нису могуће.

Треба, такође, да размотримо шта нам Библија говори о томе да будемо добри управитељи. Док се поуздајемо у Бога и ходамо са Њим, Он обећава да ће испунити наше потребе (Филипљанима 4:19). Оно што нам Бог обезбеђује, морамо мудро да користимо. Треба да пружимо Богу део оног што нам даје; треба да се бринемо за потребе наших породица; треба да плаћамо рачуне. Како проводимо своје време је, такође, укључено у управитељство; равнотежа између слављења Бога, рада и породице је битна. Ово су све главни приницпи управитељства и не могу да се занемаре и треба их узети у обзир када размишљамо како да помогнемо другима. Ако, помажући неком финанскијски, не можемо да се бринемо за сопствене дугове и одговорности, онда не поступамо добро у нашем напору да помогнемо.

Постоји много начина на који људи могу да нас злоупотребе. Битно је да се за ово молимо, молећи Бога да нам покаже шта жели да радимо. Он ће нам дати мудрост да препознамо истинску потребу и разазнамо између могућности и нечег што на одвлачи пажњу (Јаковљева 1:5). Понекад, људи су толико оптерећени животним искушењима и неуспесима да им је потребан неко ко је вољан да им буде дугорочни пријатељ. Ово може да буде однос пун искушења, али такође може да донесе многе благослове. Локалне цркве могу да буду огромна помоћ онима којима је на срцу да помогну људима у потреби. Међутим, помагати неком ко не жели да направи ниједан корак ка налажењу решења по том питању може да буде безнадежно. Молитва за Божију мудрост и проницљивост коју Он даје је од суштинске важности у тим ситуацијама.

English


Врати се на Српску страну
Где/како да разграничиш између тога да неком помажеш и дозвољавање неком да те злоупотреби?