Шта је седам диспензација?



srpski

Питање: Шта је седам диспензација?

Одговор:
Диспензационализам је метод тумачења историје који дели Божије деловање и циљеве у односу на човечанство на неколико периода. Обично има седам препознатих диспензација, иако неки теолози верују да их има девет. Неки тврде да има само три, а неки чак 37 диспензација. У овом чланку ћемо се ограничити на седам основних диспензација које се налазе у Библији.

Прва диспензација је Диспензација невиности ( Постање 1:28-30 и 2:15-17). Ова диспензација је покрила период Адама и Еве у Едемском врту. У овој диспензацији Божије заповести су биле да (1) испуне земљу децом, (2) потчине земљу, (3) владају над животињама, (4) брину се о врту, и уздржавају се од јела са дрвета познања добра и зла. Бог је упозорио да ће казна за непослушност бити физичка и духовна смрт. Ова диспензација је кратко трајала и завршена је тако што су Адам и Ева били непослушни и јели забрањени плод и били протерани из врта.

Друга диспензација се зове Диспензација савести, и трајала је око 1656 година од времена када су Адам и Ева протерани из врта до потопа (Постање 3:8-8:22). Ова диспензација показује да ће човек радити оно што жели ако је препуштен својој вољи и савести, која је била покварена наслеђеном грешном природом. Пет главних аспеката ове диспензације су (1) змија је била проклета, 2) промена у статусу жене и рађању деце, 3) проклетство природе, 4) наметање рада човеку да би производио храну, и 5) обећање о Христу као семену које ће скршити змијску главу (Сотону).

Трећа диспензација је Диспензација људске власти, која је започела у Постању 8. глава. Бог је уништио живот на земљи потпом, спасао само једну породицу да би започела изнова људски род. Бог је дао следеће обећање и заповести Ноју и његовој породици:
1. Бог неће поново проклети земљу.
2. Ноје и његова породица треба да напуне земљу људима.
3. Имаће власт над животињама.
4. Дозвољено им је да једу месо.
5. Успостављен је закон смртне казне.
6. Никада више неће бити другог потопа на целој земљи.
7. Знак Божијег обећања ће бити дуга.

Нојеви потомци нису расејали и напунили земљу као што је Бог заповедио, и тиме подбацили у својој одговорности у овој диспензацији. Око 325 година после потопа, људи који су насељавали земљу почели су да граде кулу, огроман споменик своје солидарности и поноса (Постање 11:7-9). Бог је зауставио грађење ове грађевине, стварањем различитих језика и спровођењем Своје заповести да напуне земљу. Резултат је био стварање различитих народа и култура. Од те тачке надаље, људска власт је постала стварност.

Четврта диспензација, названа Диспензација обећања, започела је Аврамовим позивом, наставила се кроз живот патријарха, и завршила се изласком јеврејског народа из Египта – период који је отприлике трајао 430 година. Током ове диспензације Бог је изградио велики народ који је изабрао као Свој народ (Постање 12:1 – Изазак 19:25).

Основно обећање током Диспензације обећања је био Аврамов завет. Постоје неке кључне тачке тог безусловног завета:
1. Од Аврама ће доћи велики народ који ће Бог да благослови природним и духовним напретком.
2. Бог ће учинити да Аврамово име буде прослављено.
3. Бог ће благословити оне који благослове Аврамове потомке и проклети оне који их проклињу.
4. Преко Аврама, све породице на земљи ће бити благословене. То је било испуњено у Исусу Христу и Његовом делу спасења.
5. Знак овог завета је обрезање.
6. Овај завет, који је поновљен Исаку и Јакову, ограничен је на јеврејски народ и 12 племена Израела.

Пета Диспензација је названа Диспензацијом Закона. Трајала је готово 1500 година, од Изласка све док није била суспендована након смрти Исуса Христа. Ова диспензација ће се наставити током Миленијума, са неким изменама. Током Диспензације Закона, Бог је деловао специфично са јеврејским народом преко Мојсијевог закона, или Закона, који се налази у Изласку 19-23. Диспензација је укључивала слављење у Храму које су водили свештеници, са даљим упутствима која су дата преко Божијих уста, пророка. Коначно, због људске непослушности завету, израелска племена су изгубила обећану земљу и били су одведени у ропство.

Шеста диспензација, она у којој сада живимо је Диспензација благодати. Започела је Новим заветом у Христовој крви (Лука 22:20). Ово „доба благодати" или „доба цркве" почело је око 69-те и 70-те недеље Данила 9:24. Она почиње Христовом смрћу и завршава се вазнесењем цркве (1. Солуњанима 4). Ова диспензација важи за цео свет и укључује и Јевреје и нејевреје. Човекова одговорност током Диспензације благодати је да верује у Исуса, Сина Божијег (Јован 3:18). У овој диспензацији Свети Дух пребива у верницима као Утешитељ (Јован 14:16-26). Ова диспензација је трајала готово 2000 годна, и нико није знао када ће се завршити. Знамо да ће се завршити Вазнесењем свих наново рођених верника са земље који ће отићи на небо са Христом. Након Вазнесења настаће Божији суд који ће трајати седам година.

Седма Диспензација је названа хиљадугодишње Христово царство и трајаће 1000 година када ће сам Христ владати на земљи. Ово Царство ће испунити обећање дато јеврејском народу да ће се Христос вратити и бити њихов Цар. Једини који ће моћи да уђу у Царство су наново рођени хришћани из Века благодати и праведници који ће преживети седам година великих невоља. Ниједна особа која није спасена неће моћи да уђе у то Царство. Сотона је везан током тих 1000 година. Овај период се завршава коначним судом (Отркивење 20:11-14). Стари свет је уништен ватром, и почиње ново Небо и нова Земља из Откривења 21 и 22.



Врати се на Српску страну



Шта је седам диспензација?