Која су најпознатија/наважнија питања у Светом писму?


Питање: Која су најпознатија/наважнија питања у Светом писму?

Одговор:
Има много, много питања у Светом писму. Тешко је дати прецизан број јер древни хебрејски и коине грчки нису користили интерпункцију. Не можемо да једноставно извучемо списе са Мртвог мора и бројимо знаке интерпункције! Често је тешко знати да ли је нека реченица заиста била питање. Међутим, библијски стручњаци процењују да открилике постоји 3.300 питања у Светом писму.

Списак питања у Светом писму дефинитивно није потпун. То је само истраживање неких од најпознатијих питања у Библији.

„Је ли истина да је Бог казао..." (Постанак 3:1)
Ово је прво питање у Светом писму и такође први случај да неко преиспитује Божију реч. Сотона искушава Еву да сумња у Божију реч. Ева реагује тако што додаје речи Божијој речи: „...и не дирајте у њ". Бог је рекао да не једу са дрвета али не и да га не дирају, нити његов плод. Адам и Ева одговарају на сотонино питање непослушношћу Божијој речи. Све је почело малим питањем.

„Где си?" (Постанак 3:9)
Ово је прво питање које је Бог у Светом писму поставио. Наравно, Бог је тачно знао где су се Адам и Ева налазили. Питање је било за њихово добро. Бог је у суштини питао: „Нисте ми били послушни. Да ли су се ствари испале како сте желели или како сам рекао да ће бити?" Ово питање такође показује какво је Божије срце, а то је срце пастира који тражи своје изгубљене јагањце да би их вратио у своје стадо. Исус ће касније доћи да „потражи и спасе оно што је пропало" (Лука 19:10).

„Зар сам ја чувар брата свог?" (Постанак 4:9)
Ово је био Каиново питање када га је Бог питао где је Авељ. Осим што је Каин убио брата, изразио је осећање које сви имамо када не желимо да се бринемо или старамо о другима. Да ли сам ја чувар свог брата? Да, јеси. Да ли то значи да треба да знамо све време где се брат налази и шта ради? Не. Али требало би да будемо довољно заинтересовани за друге људе када приметимо да нешто није у реду. Требало би да довољно бринемо да бисмо ако је потребно реаговали.

„Еда ли судија целе земље неће судити право?" (Постанак 18:25)
Да, судија целе земље ће увек право судити. Аврам је поставио ово питање у молби Богу да поштеди праведнике и заштити их од суда. Ако нам се нешто што Бог ради чини неправедно, онда то погрешно разумемо. Када преиспитујемо Божију праведност разлог за то је наше изокренуто шватање праведности. Када кажемо: „Не разумем како праведни Бог може да дозволи нешто тако", то је зато што не разумемо шта је добар и праведан Бог. Многи људи мисле да имају боље разумевање правде од самог Бога.

„Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри." (Јов 2:9)
Цела књига Јова ођекује овим питањем његове жене. Јов је кроз све то одржао своју доброту. Јовови „пријатељи" су стално понављали, „Јове, мора да си урадио нешто заиста лоше када ти је Бог ово урадио". Бог је изгрдио Јовове пријатеље што су га напали и посумњали у Божију суверену вољу. Тада Бог опомиње Јова подсећајући га да је само Бог савршен у свему што чини. Када Бог говори о својој величини, поставља много питања: „Где си ти био кад ја оснивах земљу?" (Јов 38:4).

„Кад умре човек, хоће ли оживети?" (Јов 14:14)
Осим ако се Христос не врати током нашег живота, сви ћемо умрети једног дана. Да ли постоји живот после смрти? Сви постављају ово питање у неком тренутку. Да, постоји живот после смрти, и сви ће то искусити. Питање је само где ћемо живети. Да ли сви путеви воде до Бога? На неки начин, да. Сви ћемо стати пред Бога пошто умремо (Јеврејима 9:27). Без обзира на пут који је човек одабрао, он ће срести Бога после смрти. „И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни" (Данило 12:2).

„Како ће младић очистити пут свој?" (Псалам 119:9)
Одговор: тако што ће живети у складу са Божијом речју. Када „сакривамо" Божију реч у свом срцу, она нас чува од греха (Псалам 119:11). Свето писмо нам не говори све. Оно нема одговоре на сва питања. Али Свето писмо нам говори о нашој сврси и учи нас како да је испунимо. Свето писмо нам даје средства за тај циљ. „Све Писмо је богонадахнуто и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да Божији човек буде савршен, приправљен за свако добро дело." (2. Тимотеју 3:16–17).

„Кога ћу послати? И ко ће нам ићи?." (Исаија 6:8)
Исаија је дао прави одговор: „А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене". Веома често наш одговор је: „Ево мене, али пошаљи неког другог". Исаија 6:8 је популаран стих у вези са мисионарским послом. Међутим, у том контексту, Бог није тражио од неког да оде на другу страну планете, већ је трагао за неким ко би испоручио Његову поруку Израелцима. Бог је желео да Исаија објављује истину људима које је сретао сваки дан, свом народу, својој породици, комшијама, пријатељима.

„Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени, и ја да му опростим? До седам пута?" (Матеј 18:21)
Тешко је опростити. Петров предлог да до седам пута опрости, вероватно му се чинио као веома милостив. Исусов одговор је показао колико је у суштини слаб наш опроштај. Треба да опростимо јер је Бог нама опростио много више (Колошанима 3:13). Не опрштамо зато што то неко заслужује. „Заслуга нема везе са благодаћу". Опраштамо зато што је то исправно. Особа можда не заслужује наш опроштај, али ни ми не заслужујемо Божији, а Он нам ипак опрашта.

„А шта да урадим са Исусом" (Матеј 27:22)
Ово је било Пилатово питање упућено гомили која се окупила на Исусовом суђењу. Њихов одговор је био да га распне. Неколико дана раније су викали: „Осана сину Давидову; нека је благословен који долази у име Господње" (Матеј 21:9). Невероватно је како људи мењају своје мишљење због притиска околине и неиспуњених очекивања. У првом веку у Јерусалиму, људи који су погрешно видели Исуса и Његову службу, одбацили су га, а тако је и данас – људи који постану хришћански верници а имају погрешно виђење Христа, на крају ће му окренути леђа. Морамо да будемо сигурни да када људима говоримо о својој вери тачно објашњавамо ко је Исус и шта је хришћанство.

„А ви шта кажете, ко сам ја?" (Матеј 16:15)
Ово Исусово питање је једно од најважнијих на које ће човек да одговори. За већину људи Он је добар учитељ. За неке је пророк. Некима је само легенда. Петров одговор: „Ти си Христос, Син Бога живога" је тачан одговор (Матеј 16:16).

„Јер шта користи човеку да задобије сав свет, а живот свој изгуби?" (Марко 8:36)
Ако је цена нечија душа – шта год да човек задобије, нека је то и цео свет, ништа не вреди. Нажалост, „ништа" је оно за чим већина људи тежи – за стварима овог света. Изгубити сопствену душу значи две ствари. Прво, очигледније значење је да ће онај који изгуби душу за вечност доживети вечну смрт у паклу. Међутим, трагање да се задобије цео свет ће такође довести човека до тога да изгуби своју душу на другачији начин, током овог живота. Никада неће искусити изобилан живот који нам је доступан преко Исуса Христа (Јован 10:10). Соломон је јурио за уживањем и ничега се није одрицао, а ипак је изјавио: „Гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем" (Проповедник 2:10-11).

„Добри учитељу, шта да учиним па да наследим вечни живот?" (Лука 18:18) и „Шта треба да чиним да бих се спасао?" (Дела 16:30)
Занимљиво је видети два потпуно различита одговора Исуса и Павла на суштински исто питање. Исус је, знајући самоправедни начин на који је размишљао млади богати владар рекао му је да буде послушан заповестима. Човек је само мислио да је праведан; Исус је знао да су га материјализам и похлепа спречавали да заиста тражи спасење. Било је потребно да човек прво разуме да је грешан и да му је потребан Спаситељ. Павле је препознао да је филипљански тамничар био спреман за спасење, те је рекао: „Поверуј у Господа Исуса, па ћеш бити спасен и ти и твој дом". Тамничар је поверовао и његова породица га је следила прихвативши Исуса као Спаситеља. Препознавање где се особа налази на свом духовном путовању може да утиче на то како ћемо да одговоримо на нечије питање и тиме променимо почетну тачку у свом излагању јеванђеља.

„Како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?" (Јован 3:4)
Ово питање потиче од Никодима када му је Исус рекао да треба наново да се роди. Људи данас погрешно разумеју шта значи бити наново рођен. Готово сви шватају да се бити наново рођен не односи на друго физичко рођење. Међутим, већина не разуме шта у потпуности подразумева тај термин. Постати хришћанин, бити наново рођен је почетак потпуно новог живота. То је излазак из стања духовне смрти у стање духовног живота (Јован 5:24). То значи постати ново створење (2. Коринћанима 5:17). Смисао новог рођења није додавање нечег нашем животу, веч радикалну замену наших живота.

„Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху — да би се благодат умножила?" (Римљанима 6:1)
Спасавамо се по благодати (Ефежанима 6:8). Када се поуздамо у Исуса Христа, опроштени су нам греси и имамо гаранцију за вечни живот на небу. Спасење је Божији дар по благодати. Да ли то значи да хришћанин може да живи како му је воља и и даље буде спасен? Да. Међутим, прави хришћанин неће живети „како год му је воља". Хришћанин има новог Господара и не служи више себи. Хришћаин ће расти духовно, прогресивно у новом животу који му Бог дао. Благодат није дозвола за грех. Човек који упорно греши и не каје се тиме исмева благодат и баца сенку сумње на своје спасење (1. Јованова 3:6). Истина је да постоје периоди пада и побуњеништва у хришћанском животу. Безгрешно савршенство није могуће на овој страни славе Божије. Међутим, хришћанин би требало да живи у захвалности за Божију благодат, а не да је злоупотребљава. Равнотежа се налази у Исусовим речима које је упутио жени која је ухваћена у чину прељубе. Пошто је одбио да је осуди, рекао је: „Иди и од сада више не греши" (Јован 8:11).

„Ако је Бог за нас, ко ће против нас?" (Римљанима 8:31)
Божија деца ће се у овом свету суочити са разним противљењем (Јован 15:18). Ђаво и његови демони нам се супротстављају. Филозофије, вредности и приоритети овог света су против нас. У овом земаљском животу, могу да нас нађачају, поразе, па чак и убију, али у светлости вечности Бог је обећао да ћемо бити победници (1. Јованова 5:4). Шта је најгоре што може да нам се деси у овом свету? Смрт. Шта ће се десити после смрти онима који су наново рођени у Богу? Вечност, а то је најдивније место.

Има много других великих питања у Светом писму. Питања трагача за истином, подругљиваца, питања обешрабрених верника, и Божијих питања. Немој да се бојиш да постављаш питања, већ буди спреман да прихватиш одоговор када дође од Бога.

English


Врати се на Српску страну
Која су најпознатија/наважнија питања у Светом писму?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога