Шта може да спречава молитву?



srpski

Питање: Шта може да спречава молитву?

Одговор:
Најочигледнија препрека делотворној молитви је присуство непризнатих грехова у срцу молиоца. Бог је свет, због чега се између њега и човека који има непризнат грех ствара баријера. “Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује” (Исаија 59:2). И Давид је потврдио ову мисао, знајући из искуства да је Бог далеко од оних који крију свој грех: “Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ” (Псалам 66:18).

Библија указује на неколико аспеката греха који спречавају ефикасну молитву. Први је кад живимо у телу а не у Духу, а то гаси жељу да се молимо и ефикасно комуницирамо с Богом. Као наново рођени ми добијамо нову природу, али она ипак станује у нашем телу, а тај стари шатор је искварен и грешан. Тело може да преузме контролу над нашим делима, ставовима и мотивима уколико Духом не уморимо телесна дела (Римљанима 8:13) и не градимо исправан однос са Богом. Тек тада ћемо моћи да се молимо знајући да имамо близак однос с њим.

Једна од манифестација живота у телу је и себичност, дакле још једна препрека у молитви. Када су нам молитве себичне, када тражимо од Бога оно што ми желимо, а не он, наши мотиви постају сметња. “И ово је поуздање које имамо у њега: да нас слуша ако шта молимо по његовој вољи” (1. Јованова 5:14). Тражење од Бога по његовој вољи је исто што и покоравање његовој вољи каква год она била, и без обзира на то да ли уопште знамо шта је Божија воља. Као и у свему осталом, пример у молитви треба да нам буде Исус. Он се увек молио по вољи свог Оца: “Али нека не буде моја воља него твоја” (Лука 22:42). Себичне молитве су махом оне које теже да задовоље себичне жеље, па зато не треба да очекујемо да ће нам Бог одговорити на њих. “Ви иштете и не примате, зато што зло иштете – да у својим сластима потрошите” (Јаков 4:3).

Живот вођен себичним, телесним жељама такође зауставља наше молитве јер такав живот отврдњава срце према другима. Ако смо равнодушни према потребама других, треба да очекујемо да ће и Бог бити равнодушан према нашим потребама. Када прилазимо Богу у молитви, прво на шта треба да мислимо је његова воља. Затим мислимо на потребе дугих. Тај став се формира услед спознаје да један другога треба да сматрамо већим од себе и да за потребе дугих бринемо више него за сопствене (Филипљанима 2:3-4).

Највећа препрека делотворној молитви је дух непраштања. Када одбијамо да опростимо другима, у срцу расте корен огорчености који гуши молитве. Како можемо да очекујемо да Бог спусти благослов на нас, недостојне грешнике, ако гајимо мржњу и огорченост према другима? Овај принцип је описан у причи о непраштајућем слуги у Матеју 18:23-25. Бог нам је опростио огроман дуг (наш грех) и због тога очекује да и ми опростимо другима, учи нас та прича. Ако одбијамо да праштамо, наше молитве ће бити заустављене..

Још једна велика препрека у молитви су невера и сумња. То не значи, као што неки тврде, да самим тим што долазимо пред Бога уверени да ће нам услишити молитве он има обавезу да то и учини. Молитва без сумњи је када се молимо Богу са вером, знајући његов карактер, природу и намере. “А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже” (Јеврејима 11:6). Када се молимо Богу сумњајући у његов карактер, циљ и обећања, наносимо му велику увреду. Наше поуздање мора да буде утемељено у његовој способности да услиши сваку молитву која је у сагласности са његовом вољом и сврхом за наш живот. Треба да се молимо знајући да је његова сврха за нас, каква год била, оно што је најбоље за нас. “Само нека иште с вером не сумњајући ништа. Јер који сумња сличан је морском валу који ветар подиже и тера. Тај човек, наиме, нека не мисли да ће добити што од Господа” (Јаков 1:6-7).

И на крају, неслога у дому је сигурна препрека у молитви. Петар то конкретно истиче када говори о молитвама мужа који се према својој жени не понаша у духу побожности. “Тако и ви, мужеви, живите увиђавно са женом као слабијим судом указујући им поштовање као сунаследницама животне благодати, да ваше молитве буду без сметње” (1. Петрова 3:7). Тамо где постоји озбиљан конфликт у породичним односима и муж као глава породице се не понаша онако како пише у овом стиху, његова комуникација са Богом биће спречена. Из истог разлога и жене треба да следе библијски принцип потчињавања мужу (Ефесцима 5:22-24).

Срећом, све те препреке могу да се отклоне ако дођемо Богу са признањем и покајањем. У 1. Јовановој загарантовано нам је да ”ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан – да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности”. Када се то деси, можемо поново да уживамо у отвореној комуникацији са Богом. Знаћемо да Бог чује и услишава молитве, што ће нас испунити дубоком радошћу.



Врати се на Српску страну



Шта може да спречава молитву?