Које су јаке и слабе стране пострибулационистичког погледа на Узнесење (пострибулационизам)?



srpski

Питање: Које су јаке и слабе стране пострибулационистичког погледа на Узнесење (пострибулационизам)?

Одговор:
Када разматрамо било које питање које укључује ешатологију (проучавање задњих времена), важно је запамтити да се скоро сви хришћани слажу у вези са следеће три ствари:

1) Долази време велике невоље какву свет није до сада видео,

2) После Невоље, Христос ће се вратити да успостави своје Царство на земљи,

3) Десиће се Узнесење – „прелазак" из смртности у бесмртност – за вернике као што је описано у Јовану 14:1-3,1. Коринћанима 15:51-52 и 1. Солуњанима 4:16-17. Једино питање тиче се времена Узнесења: када ће се десити у односу на Невољу и Други долазак?

Постоје три теорије у вези са временом Узнесења: веровање да ће се Узнесење десити пре почетка Невоље (претрибулационизам), веровање да ће се Узнесење десити у средини Невоље (митрибулационизам) и веровање да ће се Узнесење десити на крају Невоље (посттрибулационизам). Овај чланак бави се посттрибулационизмом.

Посттрибулационизам подучава да ће се Узнесење десити на крају или пред крај Невоље. Тада, Црква ће сусрести Христа у ваздуху и вратиће се на земљу ради почетка Христовог краљевства на земљи. Другим речима, Узнесење и Христов други долазак (ради успостављања Његовог Царства) десиће се скоро истовремено. Према том виђењу, црква пролази кроз целокупан седмогодишњи период Невоље. Римокатоличка црква, грчка православна и многе протестантске деноминације подржавају пострибулационистичко виђење Узнесења.

Једна ствар која иду у прилогу посттрибулационизму је да Исус, у свом продуженом говору о задњим временима, каже да ће се вратити после „велике невоље" (Матеј 24:21,29). Такође, књига Откривења, са свим својим различитим пророчанствима, помиње само један долазак Господњи – и то се дешава после Невоље (Откривење 19-20). Одломци као што су Откривење 13:7 и 20:9 такође иду у прилогу овом виђењу, јер ће очигледно, током Невоље, постојати свети људи. Такође, васкрсење мртвих у Откривењу 20:5 се такође зове „прво васкрсење". Посттрибулационисти кажу да, пошто се „прво" васкрсење дешава после Невоље, васкрсење које се повезује са Узнесењем у 1. Солуњанима 4:16 не може да се деси до тада.

Посттрибулационисти такође истичу да, историјски гледано, Божији народ је доживео времена великог прогона и искушења. Зато, они кажу, не би требало да буде изненађујуће да црква такође искуси Велику невољу у задњим временима. У вези са овим, посттрибулационистичко виђење прави разлику између „сатаниног гнева" (или „човечијег гнева") и „Божијег гнева" у књизи Откривења. Сатанин гнев је усмерен према светима и Бог га дозвољава као начин да прочисти оне који у Њега верују. Са друге стране, Божији гнев се излива на Антихриста и његово безбожно царство и Бог ће заштитити Његове људе од те казне.

Једна слабост посттрибулационизма је јасно библијско учење да они који су у Христу нису под осудом и неће никад искусисти Божији гнев (Римљанима 8:1). Док се, неки суд, током Невоље посебно односи на неспашене, многе друге осуде, као што су земљотреси, звезде падалице и глад,утицаће пођеднако на спашене и неспашене. Стога,ако верници буду пролазили кроз Невољу, искусиће Божији гнев , што је у супротности са Римљанима 8:1.

Још једна слабост овог виђења је да мора, до неке мере, да алегоризује Невољу. Многи посттрибулационисти подучавају да ми сада већ живимо у Невољи; у ствари, неки кажу да је Невоља почела одмах после Пентекоста у Делима 2. Такво подучавање занемарује јединствену природу Невоље представљене у Библији (Матеј 24:21), а то је да ће то бити време Невоље које свет до тада није видео.

Такође, посттрибулационисти имају потешкоћа да објасне одсуство речи „црква" у библијским одломцима који се односе на Невољу. Чак и у Откривењу 4-21, најдужем опису Невоље у целој Библији, реч „црква" се никада не појављује. Посттрибулационисти морају претпостављати да реч „свети" у Откривењу 4-21 означава цркву, иако се користи друга грчка реч.

И крајња слабост посттрибулационистичког виђења заједничка је и са другим двема теоријама: наиме, Библија не даје јасну временску линију будућих догађаја. Библија не подучава једно или друго гледиште и зато имамо различитост мишљења у вези са задњим временима и неку разноликост у вези са тим како повезана пророчанства треба да се ускладе.



Врати се на Српску страну



Које су јаке и слабе стране пострибулационистичког погледа на Узнесење (пострибулационизам)?