Шта Библија говори о вантелесном искуству/ астралној пројекцији?


srpski
Питање: Шта Библија говори о вантелесном искуству/ астралној пројекцији?

Одговор:
Информација о вантелесном искуству је опсежна и широка. Према Wикипедији, свака десета особа тврди да је имала вантелесно искуство и постоје тврдње о многим различитим типовима искустава. Крећу се од нехотичних искустава или искустава блиске смрти која се десе после или током траума или несреће до астралне пројекције у којој особа својевољно покушава да напусти своје тело и да се придигне на духовни ниво где верује да ће наћи истину и јасноћу.

Неколико познатих хришћана доживело је оно што се може назвати , у данашњем свету, вантелесно искуство, од којих је најпознатији апостол Павле. Он каже у 2. Коринћанима 12:1-4:„ Мора ли се хвалити, то додуше не користи, онда ћу доћи на виђења и откривења Господња. Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година, — не знам да ли је у телу, не знам да ли је ван тела, Бог зна, — био отргнут и уздигнут до трећег неба. И за таквога човека знам, — не знам да ли у телу или ван тела, Бог зна, — да је био отргнут и уздигнут до раја и да је чуо неизрециве речи, које човек не сме да каже". У стиховима који претходе овом пасусу, Павле наводи ствари којима се „хвали" или ствари које би га одвеле на небо, у случају да су поступци и дела ти који нам обезбеђују спасење. Иако се чини да говори о трећој особи, научници се слажу да говори о себи у трећем лицу. Стога, он убраја ово очигледно вантелесно искуство у списак његових хвала. Закључак који жели да донесемо је да, било које откривење које долази ван Библије (ванбиблијско отркивење) није поуздан извор,а Павле каже: „То додуше не користи". То не значи да његово вантелесно искуство није било стварно, већ да се он не ослања на то да му пружи истину или да може да користи њему или другим људима на било који начин.

Према невољном вантелесном искуству или искуству блилске смрти, као што је било оно које је имао апостол Павле, треба се опходити као према сну у животу хришћанина- необјашњив феномен од кога се може направити добра прича, али нам не пружа истину. Једино место где налазимо апсолутну истину је Божија Реч. Сви други извори су једино субјективни људски извештаји или тумачења заснована на оном што можемо да откријемо нашим ограниченим умовима. Књига Откривења или Јованова визија су изузетак, јер представљају пророчанства или визије старозаветних пророка. У сваком од ових случајева, пророцима је речено да је то било откривење од Господа и да треба да деле оно што су видели, јер долази директно из Божијих уста.

Својевољно вантелесно искуство или астрална пројекција је другачије. Особа која покушава да постигне вантелесно искуство да би се повезала са духовима или духовних светом практикује окултну радњу. Постоје два облика овог искуства. Прво се зове „етапни" модел, у коме особа покушава да пронађе духовну истину тако што приступа делу свог ума које је „затворен" у свакодневном животу. Ова пракса повезана је са будизмом или постмодернизмом и веровањем да се просветљење постиже посматрањем унутарњег бића. Други „мистични" модел је када особа покушава да напусти своје тело у потпуности, када њен дух путује на другу раван која уопште није повезана са физичким светом.

Библија даје јасна упозорења против окултних пракси или гатања, у Галатима 5:19-20, говорећи да они који то практикују неће наследити Божије царство. Божије заповести су увек за наше добро и Он нам заповеда да се клонимо окултних радњи, јер постоји велики потенцијал да се приликом ступања у контакт са духовним светом, отворимо за демоне који ће нам рећи лаж о Богу и помутити наше умове. У Јову 4:12-21, Елифаза посећује лажни дух у визији који му говори да Бог не мари за људе, што је погрешно! Етапни модел је такође узалудан, према Библији. Јеремија 17:9 каже: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?", а 1. Коринћанима 2:1-5 каже: „И кад сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам високим говором или мудрошћу објавим сведочанство Божије. Јер сам одлучио да међу вама знам само Исуса Христа — и то распетога. И пред вама сам се појавио у слабости, и у страху, и у великом трепету, те мој говор и моја проповед не беше у наговорљивим речима људске мудрости, него у доказивању Духа и силе, да се ваша вера не оснива на људској мудрости, него на Божијој сили". Узалудно је тражити неограчену мудрост унутар ограниченог ума човека.

Један конкретан пример овог долази из популарне књиге „90 минута на небу" пастора Дона Пајпера. Пајпер, у суштини, описује вантелесно искуство које је имао, након тешке саобраћајне несреће, током које верује да је умро и боравио на небу 90 минута. Да ли је Пајпер видео небо и провео тамо време је дискутабилно и нико осим Бога то не зна. Међутим, са теолошког становишта, постоји озбиљан проблем у вези са закључком који пастор Пајпер доноси у вези са својим искуством. Он каже читаоцу да сада, када је„био на небу", може да теши људе на сахранама„са више ауторитета" него што је то могао раније. Пајперови мотиви су исправни: он жели да пружи људима наду. Међутим, јако је погрешно рећи да му његово субјективно искуство даје више ауторитета да пружа наду неба, него што би то чинила савршена истина Светог писма.

У закључку, без обзира о ком вантелесном искуству говоримо, главна ствар коју треба да запамтимо је да нам вантелесна искуства неће дати ни истину ни знање. Уколико се невољно вантелесно искуство деси хришћанину, најбољи приступ који треба имати је исти као и по питању сна – можда је интересантно, али није извор истине. Хришћани треба да траже истину једино у Божијој Речи, као што се Исус молио у Јовану 17:17: „Посвети их у истини; твоја реч је истина."

English


Врати се на Српску страну
Шта Библија говори о вантелесном искуству/ астралној пројекцији?