Да ли још увек постоји оригинално Свето писмо?


Питање: Да ли још увек постоји оригинално Свето писмо?

Одговор:
Одговор на ово питање је и да и не. У најстрикнијем смислу речи, не, оригинални рукописи 66 књига који сачињавају Свето писмо, који се понекад називају „аутографи", нису у власништву ниједне организације. Међутим, у веома реалном смислу, да, човечанство има стварне речи и књиге које сачуњавају Божију Реч. Како је то могуће? Да бисмо разумели како је оригинално Свето писмо написано, и колико је слично ономе што данас читамо у њему, потребно је да погледамо процес који је имао за ишод његово оригинално састављање и шта се десило од тада.

Позадина оригиналног Светог писма

Према скептицима никада није постојало „оригинално" Свето писмо. Они верују да је Библија људски производ, не Божији, и да је „еволуирало" током година и многих ревизија.

Тачно је да је Свето писмо писано током дугог периода времена. Писало га је 40 аутора током више од 1500 година и састављено је од 66 књига – 39 у Старом завету и 27 у Новом. Стари завет се често дели на три дела: 1) Петокњижје, које се често назива „Закон" и укључује првих пет књига Светог писма; 2) Пророци, књиге које укључују све веће и мање пророчке списе; и 3) Литература, која укључује псалме, пословице, и много других књига.

Нови завет је такође подељен на три дела: 1) Јеванђеља: 2) Црквена историја, која укључује само књигу Дела апостолска; 3) Апостолски списи, што укључује све остале књиге.

Састављање оригиналног Старог завета
Како је састављена оригинална Библија? Њено састављање се прилично прецизно може пратити кроз Свето писмо. Пошто је Мојсије написао Петокњижје (Излазак 17:14; 24:4, 7; 34:27; Бројеви 33:2; Исус Навин 1:8; Матеј 19:8; Јован 5:46-47; Римљанима 10:5), оно је стављено у Ковчег завета и сачувано (Поновљени закон 31:24). Током времена други надахнути текстови су додати уз првих пет библијских књига. Током Давидовог и Соломоновог времена, књиге које су сакупљене су стављене у храмску ризницу (1. Краљева 8:6) и о њима су бринули свештеници који су служили у храму (2. Краљева 22:8). Још књига је такође додато током владавине краља Језекија – Давидове химне, Соломонове пословице, и пророчке књиге, као што су Исаија, Осија и Михеј (Пословице 25:1). У суштини, како су говорили Божији пророци, њихове речи су записиване, и оно што је забележено је укључено у оно што је данашњи Стари завет.

Током изгона Јевреја у шестом веку, књиге су биле раштркане, али не и изгубљене. Око 538. г.п.н.е. када су се Јевреји вратили из вавилонског изгнанства, свештеник Езра је прикупио све претходне књиге и додао још књига тој збирци. Један примерак је био остављен у Ковчегу који је направљен за други храм, и следећи прецизан процес, други примерци су сачињени да би се заштитили надахнути списи. Ову збирку старозаветних књига, написану на хебрејском, јудаизам назива „Хебрејска Библија".

У трећем веку пре н.е. скуп од 70 јеврејских стручњака превео је старозаветне књиге на грчки, и назвали су га ЛXX (тј. 70), или Септуагинта (латинска реч потекла из израза „превод 70 преводилаца"). Апостоли су дефнитивно цитирали Септуагинту у својим списима, укључујући и Павла. Најстарији рукописи ЛXX укључују неке фрагменте из првог и другог века н.е.

1947. г. н.е., откривени су свици са Мртвог мора у области Кумран у Израелу. Разни свици датирају негде од 5. века пре наше ере, до првог века наше ере. Историчари верују да су јеврејски писари очували место да би сачували Божију Реч и заштитили списе током уништења Јерусалима 70. г. наше ере. Свици са Мртвог мора представљају готово сваку књигу Старог завета, и поређење са новијим рукописима показује да су дословно идентични. Главна одступања су пропусти у словима неких имена и бројева наведених у Светом писму.

Свици са Мртвог мора су сведочанство о тачности и очувању Старог завета и дају нам сигурност да је Стари завет који данас имамо исти онај који је Исус користио. У ствари, Лука бележи Исусову изјаву по питању састављања Старог завета: „Зато је и Божија мудрост рекла: послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити, па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света, од Авељеве крви до крви Захарије који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја" (Лука 11:49-51, додат курзив). У овим стиховима Исус је потврдио 39 књига Старог завета у овим стиховима. Смрт Авеља у Постању и Захарија у 2. Дневника – прва и задња књига хебрејске Библије.

Састављање оригинала Новог завета
Састав Новог завета био је званично установљен на Сабору у Картагини 397. н.е. Међутим, већи део Новог завета био је прихваћен као званичан много раније. Прву збирку новозаветних књига представио је човек по имену Маркион 140. године н.е. Маркион је био докета (докетизам је систем веровања који тврди да је све што је дух добро, а све што је материја зло), тако да је Маркион избацио сваку књигу која је говорила да је Христос и Бог и човек, и уз то је преиначио многе Павлове посланице како би се уклопиле у његову филозофију.

Наредни предлог канона новозаветних књига је био Мураторијев канон, из 170.г н.е. Укључивао је сва четири јеванђеља, Дела апостолска, 13 Павлових посланица, 1,2,3 Јованову посланицу, Јудину посланицу и Откривење. Коначни новозаветни канон је прво установио црквени отац Атанасије 367. г. н.е. а потврдио га је Сабор у Картагини 397.г. н.е.

Међутим, историја показује да је Нови завет који имамо у савременом Светом писму установљен много раније и да је прави одраз „аутографа" који поседује. Прво, Свето писмо само показује да су списи Новог завета сматрани за надахнуте и пођеднаке Старом завету. На пример, Павле пише: „Јер Писмо каже: »Не завезуј уста волу који врше«, и »Радник је достојан своје плате«" (1 Тимотеју 5:18, курзив додат). Други цитат је из Луке 10:7, што показује да је Павле сматрао да је Лукино јеванђеље „Свето писмо". Још један пример су Петрове речи: „Стрпљивост Господа нашега сматрајте својим спасењем, као што вам је и наш драги брат Павле по даној му мудрости писао, како пише у свим посланицама у којима о овоме говори; у њима има неких тешко разумљивих ствари, које ненаучени и неутврђени — као и остала Писма — изврћу на своју сопствену пропаст" (2. Петрова 3:15-16, курзив додат). Јасно је да је Петар сматрао да су Павлове посланице пођеднако надахнуте као и старозаветни канон.

Друго. Цитати црквених очева ране цркве пружају нам могућност да реконструишемо готово цео Нови завет какав данас имамо. На пример, Клемент (95. г.н.е.) цитира 11 новозаветних књига, Игњатије (107.г.н.е) даје цитате из готово сваке новозаветне књиге, и Поликарп (Јованов ученик, око 110 г.н.е.) цитира 17 новозаветних књига. Цео Нови завет може да се састави на основу цитата раних црквених отаца, са изузетком од 20-27 стихова, углавном из 3. Јованове посланице. Таква сведочанства говоре у прилог чињеници да је Нови завет био препознат много раније него што се збио Сабор у Картагини 397.г. и да је Нови завет који данас имамо исти онај који је написан пре две хиљаде година.

Треће, у древној литератури не постоји ривал Новом завету по броју рукописа и њиховог датума писања. Данас постоји 5.300 рукописа Новог завета на грчком, 10.000 на латинском и 9.000 различитих рукописа, као и многи који се и даље ископавају на археолошким налазиштима. Таква комбинација – рани датум новозаветних рукописа и огроман број његових примерака разлог су што историјски стручњаци као што је Сер Фредерик Кењон (бивши директор и главни библиотекар Британског музеја) могу овако нешто да изјаве: „Временски интервал између датума оригиналног писања и нараније постојеће верзије је толико мали да би у суштини требало да буде занемарен, и последња основа за било какву сумњу да је Свето писмо дошло до нас заиста онакво како је написано сада је у потпуности уклоњена. Коначно можемо да сматрамо да је и аутентичност и општи интегритет књига Новог завета коначно установљен".

Оригинално Свето писмо – закључак
Укратко: иако нико данас не поседује оригиналне аутографе, имамо много постојећих примерака, као и дела библијских историчара, који нам, преко науке више текстуалне критике пружају сигурност да је данашње Свето писмо тачни одраз онога што је написано у оригиналу.

English


Врати се на Српску страну
Да ли још увек постоји оригинално Свето писмо?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога