Шта су Павлова мисијска путовања?



srpski

Питање: Шта су Павлова мисијска путовања?

Одговор:
Нови завет бележи да је апостол Павле отишао на три мисијска путовања како би ширио еванђеље по Малој Азији и Европи. Павле је био високо образован и угледан Јеврејин чије је право име било Савле. Живео је у Јерусалиму после Исусове смрти и ускрснућа и својски се трудио да уништи хришћанску цркву. Чак је учествовао и у каменовању првог хришћанског мученика Стефана (Дела 7:55-8:4).

На путу за Дамаск у који се упутио да би пронашао и затворио хришћане, Павле је сусрео Господа. Покајао се и прихватио хришћанску веру. После овог искуства желео је да увери Јевреје и хришћане да је доживео промену, али многи су сумњали и склањали се од њега. Ипак, прихватио га је хришћанин Варнава и заузео се за њега. Њих двојица постали су сарадници у мисији.

Павле је ишао на три мисијска путовања од којих је свако трајало неколико година. Током путовања проповедао је добру вест у градовима и местима који су били стециште трговине и путева. Следи кратак преглед ових путовања.

Прво мисионарско путовање (Дела 13-14). Одазивајући се на Божији позив да проповедају Христа, Павле и Варнава напуштају цркву у сиријском граду Антиохији. Испрва проповедају у синагогама, али када многи Јевреји буду одбили Христа, мисионари ће препознати Божији позив и окренуће се незнабошцима.

Због свог храброг сведочанства о Христу, Павле прогонитељ постаје прогоњени. Они који одбијају његову поруку покушавају да га зауставе и да му науде. У једном граду био је каменован и остављен да умре, али Бог га је избавио. Упркос искушењима, батинама и честим затварањима он и даље наставља да проповеда Христа.

Павлова мисија незнабошцима довела је до полемике ко може а ко не може да буде спасен. Између првог и другог мисијског путовања учествовао је на апостолском сабору у Јерусалиму на коме се расправљало о спасењу. На крају је постигнут договор да незнабошци могу да приме Христа без прихватања јеврејске традиције.

Друго мисијско путовање (Дела 15:36-18:22). Након повратка у Антиохију и рада на утврђивању цркве, Павле је поново спреман за мисионарско путовање. Пита Варнаву да му се придружи у обиласку цркава које су настале за време претходног путовања. Међутим, између њих двојице долази до неслагања и свако одлази својим путем. Варнава са Јованом Марком одлази на Кипар, а Павле и Сила путују у Малу Азију.

Бог преусмерава Павла и Силу ка Македонији и тако еванђеље стиже у Европу. У Филипима мисионарски двојац бива избичеван и бачен у тамницу. Радујући се што подносе патње због Христа, Павле и Сила певају у својој ћелији. Али ођедном снажан земљотрес потреса њихову тамницу. Врата се сама отварају и свима падају окови. Пренеражени тамничар и његова породица поверовали су у Христа, али званичници из града преклињу Павла и Силу да напусте град.

По доласку у Атину Павле проповеда знатижељном народу на Марсовом брегу. Говори о једином истинитом и невидљивом Богу кога они могу да упознају и клањају му се. И поново му се неки ругају, а неки поверују.

Павле подучава нове вернике и поставља старешине у црквама. За време свог другог путовања налази ученике са различитим пореклом: младића по имену Тимотеј, Лидију која се бавила трговином и брачни пар Акилу и Прискилу.

Треће мисионарско путовање (Дела 18:23-20:38). За време трећег путовања Павле ватрено проповеда по Малој Азији. Бог потврђује његову поруку чудима. Дела 20:7 говори о догађају кад је Павле у Троади држао веома дугу проповед. Младић који је седео на прозору заспао је током проповеди и пао са трећег спрата. Остао је на месту мртав, али Павле га је вратио у живот.

Ефески верници који су се некада бавили враџбинама спаљују своје окултне књиге. Занатлије које праве идоле нису срећне јер им због ширења хришћанства прети опасност да остану без посла. Ковач сребра по имену Димитрије подиже побуну у граду величајући богињу Артемиду. Невоље су Павлов стални пратилац. Прогони и противљења ојачавају хришћане који неуморно шире еванђеље.

На крају трећег мисионарског путовања Павле осећа да ће бити затворен и највероватније погубљен. Његове последње речи цркви у Ефесу говоре о његовој посвећености Христу: “Ви знате како сам с вама провео све време - од првог дана откако сам дошао у Азију, служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима, која су ме снашла од јудејских сплетки, како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, преклињући Јудеје и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса. А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, сем - што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори - да ме чекају окови и невоље. Али мени није нимало стало до мога живота, само да свршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса, - да посведочим еванђеље о благодати Божијој” (Дела 20:18-24).

Неки библијски научници сматрају да је било и четвртог путовања, а изгледа да то потврђује и ранохришћанска историја. Међутим, у Библији не налазимо видљив доказ за то, пошто је до њега вероватно дошло после закључења Дела апостолских.

Циљ свих Павлових мисионарских путовања био је исти: проповедање Божије милости кроз опроштење греха у Исусу Христу. Бог је искористио Павлову службу да донесе еванђеље незнабошцима и успостави цркву. Павлове посланице црквама које су ушле у Нови завет и даље су стуб црквеног живота и доктрине. Иако се Павле одрекао свега ради Христа, његова путовања била су вредна жртве (Филипљанима 3:7-11).



Врати се на Српску страну



Шта су Павлова мисијска путовања?