Шта је учење краљевство сада?


srpski
Питање: Шта је учење краљевство сада?

Одговор:
Теологија покрета „краљевства сада", је веровање унутар харизматског покрета протестантског хришћанства, углавном у САЂу. Заговорници ове теологије верују да је Бог изгубио контролу над светом и предао га сатани, када су Адам и Ева згрешили . Од тада, ова теологија говори, Бог покушава да поново успостави контролу над светом, тражећи посебну групу верника- познатих као „људи завета", „они који превладавају" или „Јоилова армија" и да ће кроз ове људе, друштвене институције (укључујући владе и законе) бити стављени под Божији ауторитет. Они верују да, пошто верници имају истог Светог Духа који је обитавао у Исусу, ми имамо сав ауторитет на небу и на земљи; ми имамо моћ да верујемо за и изговарамо у реалност ствари које не постоје и тако, можемо да донесемо доба краљевства.

Међу најконтраверзнијим постулатима ове теологије је веровање да световно или нехришћанско друштво никада неће успети. Стога, „краљевство сада" супротставља се одвајању цркве и државе. Друга веровања укључују идеју да, као тело Христово, ми јесмо Христос. Другим речима, ми имамо Његову божанску природу. Учитељи овог покрета такође описују Узнесење Цркве као осећање узбуђења или заноса када се Господ врати да прими Краљевство из наших руку. Другим речима, сви ће бити „захваћени" емотивно када се Он врати. Такође, међу небиблијским веровањима је идеја да се сва пророчанства у вези са будућим Израелом – и у Старом и Новом завету – односе на Цркву.

Теологија овог учења види Други Христов долазак у две фазе: прва кроз тело верника (а посебно кроз тело данашњих апостола и пророка), а затим и лично да преузме Краљевство које су м предали они који су били победници (или„они који превладавају"). Пре Другог доласка, победници морају да очисте земљу од свих злих утицаја. Краљевство сада тврди да Исус не може да се врати док сви Његови непријатељи не буду стављени под ноге Цркве (укључујући и смрт, претпостављамо).

Иако неки људи који верују у нека, али не сва учења „краљевства сада", заједничка су им учења која су наведена горе, од којих сва излазе из граница главних струја хришћанства и од којих сви поричу Библију. Прво, идеја да је Бог „изгубио контролу" над било чим је смешна, посебно идеја да су му потребна људска бића да му помогну да поврати контролу. Он је суверени Господ свемира, потпун и свет, савршен у свим својим особинама . Он има потпуну контролу над свим стварима – прошлошћу, садашњошћу и будућношћу – и ништа се не дешава ван Његове заповести. Све тече према Његовом божанском плану и сврси и ниједан молекул се не помера по сопственом нахођењу. „Господ над Војскама је одлучио, ко ће му се противити? Његова је рука подигнута, ко ће је одвратити?"(Исајиа 14:27). Што се тиче тога да људи имају „моћ да верују за и изговарају у стварности ствари које не постоје", та сила припада само Богу, који није љубазан према оним који покушавају да му је отму. „Запамтите то, и будите људи, саберите се, грешници! Памтите оно што је од старине било, јер сам ја Бог, другог Бога нема. Ја сам Бог, и нико није као ја.Од почетка јављам шта ће бити, унапред јављам шта се још није збило. Ја говорим: Одлука ће моја остати, сву ћу вољу своју извршити! Ја сам који с истока птицу грабљивицу зовем, и човека из земље далеке, да изврши вољу моју. Рекао сам и учинићу. Наумио сам и извршићу" (Исаија 46:8-11).

Њихово порицање Узнесења Цркве је такође небибијско. Објашњење да је узнесење ништа више до тога да су Божији људи обузети неким занесеним осећањима игнорише чињеницу да таква примена термина„обузети" је идиоматски израз својствен енглеском језику, не грчком. „Обуземо ме је филм" (или неко друго узбуђење) није исто што и реч „харпазо" у 1. Солуњанима 4:17, 2. Коринћанима 12:2-4 и Откривењу 12:5 која се користи да се опише телесно узнесење на небо или у Делима 8:39, где је Филип био телесно „обузет" Духом и био премештен на другу локацију.

Што се тиче тога да смо као Христос и да имамо божанску природу, ми нисмо Христос, иако ми саучествујемо у Његовој божанској природи (2. Петрова 1:4) приликом спасења обитавањем Светог Духа. Али, Христос је друга Особа Тројства И нико ниије као Бог. Ово је лаж од оца лажи, Сатане,који је прво то рекао у рајском врту, када је искушавао Еву речима „постаћес као Бог" (Постање 3:5).

Идеја да је Црква заменила Израел и да се испуњења пророчанстава за Израел односе на цркву познато је као теологија замене и није библијска. Обећања о Израелу биће испуњена у Израелу, не у Цркви. Божији благослови за Израел су вечни и не могу бити опозвани.

На крају, други Христов долазак десиће се када Он, не људи, порази своје непријатеље и стави све непријатеље подно својих ногу. Опис другог доласка у Откривењу 19 је опис моћног ратника који долази да исправи све ствари, а не неког ко долази на земљу која је већ очишћена и спремна за Њега да влада. Стих 15 је јасан: „И из његових уста изиђе оштар мач — да њим побије многобошце. И он ће им бити пастир са гвозденом палицом; и он ће газити муљару љутог вина гнева Бога Сведржитеља". Ако је земља „очишћена од свих злих утицаја", као што заговорници овог покрета верују, зашто је Њему онда потребан оштар мач да удари на народе и зашто још увек постоји Божија љутња и гнев према њима?

Теологија „краљевства сада" је још једна у дугом низу погрешних, небиблијских и обмањујућих људских филозофија чије маште теже да хуманизују бога и обоже човека. То треба избегавати.

English
Врати се на Српску страну
Шта је учење краљевство сада?