Шта се дешавало у међузаветном периоду?



srpski

Питање: Шта се дешавало у међузаветном периоду?

Одговор:
Време између последњих књига Старог завета и појаве Христа назива се међузаветним периодом. Пошто тада није било пророчке речи, неки га називају и “четристо година тишине”. То је време када долази до великих промена у политичком, верском и друштвеном животу. Много тога што се тада издешавало предвидео је пророк Данило (види Данило 2, 7. и 8. главу и упореди са историјским догађајима).

Израиљ је био под влашћу Персије од 532. до 332. п.н.е. Персијанци су допустили Јеврејима да задрже своју веру не мешајући се много у религијска питања. Дозволили су им чак и да обнове свој храм и одржавају службе у њему. (2. Дневника 36:22-23; Јездра 1:1-4). Овај временски распон обухвата последњих 100 година Старог завета и првих 100 година међузаветног периода. Међутим, ово доба релативног мира и задовољства било је тек затишје пред буру.

Александар Велики поразио је персијског цара Дарија и тиме практично покорио свет. Александар је био Аристотелов ученик па је одлично познавао грчку филозофију и политику. У свакој земљи коју би освојио наметао је хеленску културу. Као резултат тога Стари завет је преведен на грчки, а превод је добио име Септуагинта. Већина навода из Старог завета који се појављују у Новом узети су из Септуагинте. Александар Велики је дао Јеврејима верску слободу, али је и даље инсистирао на прихватању грчког начина живота. Такав преокрет није се показао добрим по Јевреје због световне, хуманистичке и безбожне природе грчке културе.

После Александрове смрти на јудејском трону су се смењивали његови наследници. Све је кулминирало доласком на власт Антиоха Епифана који не само што је Јеврејима укинуо верску слободу већ је, око 167. године п.н.е, отерао легитимне свештенике и оскрнавио храм нечистим животињама и паганским олтаром (види Марко 13:14). Тај чин је био религијски еквивалент силовања. Међутим, Јевреји дижу побуну и враћају себи храм и своје свештенике. Уследио је период ратова, насиља и ривалства међу самим Јеврејима.

Око 63. године п.н.е. римски војсковођа Помпеј покорио је Палестину и Јудеја је постала римска покрајина. Следом догађаја за њеног краља именован је Ирод по вољи римског сената. Римљани су узимали порез од Јудеја и држали их под контролом, а на крају су и разапели Месију на крсту. Римска, грчка и јеврејска култура измешале су се у Јудеји.

У периоду грчке и римске окупације у Палестини се формирају две важне политичко-верске групе. Фарисеји су Мојисијевом закону додали законе из усмене традиције који су им временом постали важнији од Божијих (види Марко 7:1-23). Иако се Христово учење у већини случајева слагало са фарисејским, он је нападао њихов празни легализам и недостатак саосећања. Садукеји су представљали племство и богаташе, а на власт су дошли преко синедриона. Они су одбацивали све свете списе осим Мојсијевих књига. Нису веровали ни у ускрснуће и, генерално, били су сенке Грка којима су се нескривено дивили.

Догађаји који су припремили терен за долазак Христа оставили су дубок траг у јеврејском народу. Он је, као и пагани из других народа, све више био разочаран у религију. Пагани су почели да преиспитују оправданост политеизма и митологије. Римљане и Грке је све више привлачила јеврејска Библија која је сад била преведена на грчки и латински. Јевреји су пак клонули духом. Били су покорени, угњетавани и упрљани туђинским утицајима. Њихова нада је бледела, а вера још и више. Сада су били уверени да једино долазак Месије може да их спасе.

Нови завет приповеда о томе како се појавила нада не само за Јевеје већ и за цео свет. Испуњење пророчанства у Христу препознали су многи који су га тражили. Римски центурион, три мудраца и фарисеј Никодим су препознали Месију. “Четристо година тишине” прекинуто је највеличанственијом причом која је икада испричана, еванђељем Исуса Христа.



Врати се на Српску страну



Шта се дешавало у међузаветном периоду?