Шта је свети смех?


srpski
Питање: Шта је свети смех?

Одговор:
Термин „свети смех" настао је да опише феномен током којег се особа неконтролисано смеје, под претпоставком да је то резултат испуњења радошћу Светог Духа. Карактериша га звук неконтролисаног смеха, понекад праћен несвестицом или падањем на под. Извештаји из прве руке од стране оних који су доживели ово искуство донекле варирају, али сви изгледа верују да је то знак „благослова" или „помазања" Светог Духа.

Искуство светог смеха је, по природи, субјективно. Стога, да бисмо сазнали истину, морамо да будемо објективни. Када наша дефиниција истине зависи од нашег искуства света, врло смо близу тога да имамо потпуно релативистички став у нашем размишљању. Укратко, осећања нам не говоре оно што је истина. Осећања нису лоша и понекад су наша осећања у складу са библијском истином. Међутим, чешће су усаглашена са нашом грешном природом. Нестална природа нашег срца га чини врло непоузданим компасом. „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?" (Јеремија 17:9). Овај принцип превртљивог срца се, посебно, може применити на феномен познат као„свети смех." Нема сумње да су људи почели да се неконтролисано смеју на састанцима пробуђења. То је чињеница. Али шта то стварно значи?

О смеху се говори много пута у Библији. Често се користи да опише исмевачки или презрив одговор, као што је то био случај са Аврамом и Саром која се насмејала када јој је Бог рекао да ће имати дете у позним годинама. Неки стихови га користе као знак поруге (Псалам 59:8; Псалам 80:6; Пословице 1:26), док други дају јасне изјаве о природи самог смеха. Соломон, на пример, дао је следеће опажање у Књизи Проповедника 2:2 „Смеху сам рекао: ,Безумниче!, а весељу: ,Чему ли ти служиш?'"Он, даље, наставља у 7:3: Боља је жалост од смеха, јер и са жалосним лицем може срце бити мирно". Пословице 14:13 кажу супротно: „И сред смеха може срце бити жалосно, а радост се променити у тугу". Сваки од ових стихова су истинити: тужна особа може да се смеје да би сакрила своју тугу, а особа може да плаче, иако је срећна изнутра. Стога, не само да осећање не може да нам пружи истину, већ видимо и да смех није увек показатељ радости, већ може да означава и љутњу, тугу или поругу. Исто тако, недостатак смеха не значи аутоматски тугу. Смејање је субјективно искуство.

Најубедљиви библијски аргумент против оног што се зове „свети смех" налази се у Галатима 5:22-23. Стих каже:„ А плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљење, честитост, доброта, вера, кротост, уздржљивост; против оваквих ствари нема закона". Ако је самоконтрола плод Божијег Духа,како неконтролисани смех може такође да буде плод Његовог Духа? Вође пробуђења тврде да „испуњеност" Духом значи да нас Он „бацака" по свом нахођењу. Али, идеја да Бог тера људе да се понашају као пијани или да се неконтролисано смеју или праве животињске звукове као резултат помазања Духа се директно супротставља начину на који Дух делује, према Галатима 5:22-23. Дух, описан у Галатима 5, промовише самоконтролу у нама, а не супротно. Најзад, нико у Библији није био испуњенији Духом, од Исуса и никада Библија не бележи да се смејао.

У светлу ових ствари, корисно је погледати следећи одломак из 1. Коринћанима 14, где Павле говори о говорењу у језицима. „А сад, браћо, ако вам дођем и говорим чудним језицима, какву ћу вам корист учинити, ако вам уз то не говорим у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци?" (стих 6).

„И ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити за бој? Тако и ви ако чудним језиком не кажете разумљиве речи, како ће се разумети шта се говори? Говорићете у ветар" (стих 8-9).

„Шта онда, браћо? Кад се скупљате, сваки има псалам, има науку, има откривење, има чудни језик, има дар тумачења тог језика; све нека буде на назидање. Ако ко говори чудним језиком, нека то чине по двојица или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. Ако пак нема тумача, нека ћути у Цркви, па нека говори самом себи и Богу" (стих 26-28).

„…јер Бог није Бог нереда, него мира" (стих 33).

У то време, много људи у црквама причало је у језицима који нису били познати другима и стога, Павле говори да су били бескорисни у цркви, јер говорник није могао да изгради друге током свог говора. Исто се може применити и на свети смех. Каква је корист (Павле пита) осим ако не причамо једни другима са откривењем, подучавањем, знањем и истином? Поново, он каже: „Нека све буде на назидање". Он заокружуј свој аргумент речима: "Бог није Бог нереда, него мира", чиме ставља до знања да не жели атмосферу у цркви која би била пуна немира и без смисла, већ пуна знања и изградње.

Према оном што Павле говори, то што се назива „свети смех" спаде под категорију оног што „не изграђује" Христово тело и што треба избегавати. Шватили смо да је а) смех непоуздан емотиван одговор; б)може да буде знак неколико различитих емоција и ц) не постиже ништа корисно. Штавише, неконтролисани напади емоција су супротни природи Светог Духа. Стога, препорука је, да се не гледа на „свети смех" као на средство приближавања Богу или средство помоћу кога се може искусити Свети Дух.

English
Врати се на Српску страну
Шта је свети смех?