Шта значи да је Бог свети, свети, свети?



srpski

Питање: Шта значи да је Бог свети, свети, свети?

Одговор:
Фраза „свети, свети, свети" појављује се два пута у Библији, једном у Старом завету (Исаија 6:3) и једном у Новом (Откривење 4:8). Оба пута фразу изговарају или певају небеска бића, и оба пута се показује у визији човека који је био пренет до Божијег престола: први, пророк Исаија а онда апостол Јован. Пре него што објаснимо троструко понављање Божије светости, треба да разумемо шта се заиста подразумева под Божијом светошћу.

Светост је једна од Божијих особина коју је најтеже објаснити, делимично и зато што је то једна од основних Његових особина коју људи немају. Створени смо према Божијем лику, и делимо многе од Његових особина, у много мањој мери, наравно – љубав, милост, верност, итд. Међутим, неке од Божијих особина људи никада неће делити са Њим – свеприсутност, свезнање, свемоћ и светост. Божија светост је оно што га раздваја од других бића, оно што га чини одвојеним и другачијим од свега другог. Божија светост је више од његовог савршенства или безгрешне чистоте; то је суштина „другачијости", Његове трансенденције. Божија светост садржи мистерију његове величанствености и тера нас да у чуду гледамо у Њега док почињемо да шватамо мали део Његовог величанства.

Исаија је био сведок Божије светости из прве руке у визији коју је описао у Исаији 6. Иако је Исаија био Божији пророк, и праведан човек, његова реакција на визију Божије светости била је свест о сопственој грешности и очајање над сопственим животом (Исаија 6:5). Чак су и анђели у Божијем присуству, они који су викали: „Свет, свет, свет је Господ над војскама" покрили своје лице и ноге са четири од својих шест крила. Покривање лица и ногу несумњиво означава част и страхопоштовање инспирисано непосредним Божији присуством (Излазак 3:4-5). Серафими су стајали покривени, као да су себе скривали што је више могуће, признајући своју недостојност у присуству оног који је Свет. И ако су свети и чисти серафими показали такво поштовање у просуству Јахве, какво дубоко страхопоштоваје би требало да ми, покварена и грешна бића имамо да бисмо му се приближили! Поштовање које су анђели показали Богу требало би да нас подсети на нашу ароганцију када без размишљања и без поштовања улазимо у Његово присуство, као што обично чинимо, јер не познајемо Његову светост.

Јованова визија престола Божијег у Откривењу 4 била је слична Исаијиној. И ту су била жива бића око престола која су викала: „Свет, свет, свет је Господ Бог, сведржитељ" (Откривење 4:8) из поштовања и страхопоштовања према Светом Богу. Јован даље објашњава да су ова бића давала непрекидно славу и част и захвалност Богу на Његовом престолу. Занимљиво је да се Јованова реакција на визију Бога на Његовом престолу разликује се од Исаијине. Нигде није записано да је Јован пао ничице у страху и свести о својој грешности, можда зато што се Јован већ раније срео са васкрслим Христом на почетку своје визије (Откривење 1:17). Христос је ставио своју руку на Јована и рекао му да се не плаши. Исто тако, можемо да приђемо престолу милости ако имамо Христову руку над нама у облику Његове праведности, у замену за наш грех на крсту (2. Коринћанима 5:21).

Међутим, зашто се три пута понавља реч: „свети, свети, свети" (Трисвето)? Понављање имена или израза три пута било је прилично уобичајено међу Јеврејима. У Јеремији 7:4, пророк је Јеврејима рекао: „Храм Господњи" три пута, говорећи о њиховој великој сигурности у сопствено слављење, иако је било лицемерно и покварено. Јеремија 22:29, Језекиљ 21:27 и 1. Самуилова 18:23 садрже сличне троструке изразе који им додају снагу. Тако да, када анђели око престола зову или вичу једни другима: „Свети, свети, свети", они са силом и одушевљењем исказују истину о врхунској светости Бога, тој суштинској особини која изражава Његову невероватну и величанствену природу.

Уз то, Трисвето исказује тројаку Божију природу, три особе Божанства, сваку пођеднаку у својој светости и величанствености. Исус Христос је једини који неће „струнути" у гробу, већ ће бити васкрснут и подигнут са десне стране Бога (Дела 2:26, 13:33-35). Исус је „Светац и праведник" (Дела 3:14) чија нам смрт на крсту дозвољава да стојимо испред престола нашег Бога без стида. Трећа особа тројства – Свети Дух – самим својим именом показује значај светости у суштини Божанства.

Коначно, визија анђела око престола који вичу: „Свети, свети, свети", јасно говори да је Бог исти у оба завета. Често мислимо о старозаветном Богу као Богу гнева а новозаветном као Богу љубави. Међутим, Исаија и Јован представљају истоветну слику нашег светог, величантвеног, невероватног Бога који се не мења (Малахија 3:6), који је исти јуче, данас и заувек (Јеврејима 13:8) и „код кога нема измене нити сенке од промене" (Јаковљева 1:17). Божија светост је вечна, као што је и сам вечан.



Врати се на Српску страну



Шта значи да је Бог свети, свети, свети?