Како би хришћанин требало да се односи према осећању кривице по питању греха из прошлости?



srpski

Питање: Како би хришћанин требало да се односи према осећању кривице по питању греха из прошлости, без обзира да ли се ради о онима пре или после спасења?

Одговор:
Сви су згрешили и један од резултата греха је кривица. Можемо да будемо захвални за осећање кривице јер нас тера на тражење опроштаја. У тренутку када се особа покаје за грех и окрене Исусу Христу по вери, опроштено јој је. Покајање је део вере која води ка спасењу (Матеј 3:2; 4:17; Дела 3:19).

У Христу су и најгрознији греси избрисани (погледај 1. Коринћанима 6:9-11 ради списка неправедних дела због којих се треба покајати). Спасење је по благодати, а благодат опрашта. Кад је особа спасена она и даље греши, а када то чини Бог обећава да ће јој бити опроштено. „Дечице моја, пишем вам ово да ви не згрешите. Ако ко згреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа, праведника” (1. Јованова 2:1).

Ослобођеност од греха међутим не подразумева да не постоји осећање кривице. Чак и када су нам греси опроштени и даље их памтимо. Имамо и духовног непријатеља који се назива оптужитељем браће (Откривење 12:10) који нас неуморно подсећа на грешке, промашаје и грехе. Када хришћанин има осећај греха, требало би да уради следеће:

1) исповеди сав грех за који зна, а који раније није исповедио. У многим случајевима осећање кривице је исправно јер је потребно исповедање греха. Много пута осећамо кривицу зато што смо напросто криви! (Погледај Давидов опис кривице и решење из Псалма 32:3-5.)

2) тражи од Господа да ти открије грех који можда треба да исповедиш. Буди храбар да будеш у потпуности отворен пред Господом. „Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје. И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни. (Псалам 139:23-24).

3) поуздај се у обећање да ће ти Бог опростити грех и уклонити кривицу на основу Христове крви (1. Јованова 1:9; Псалам 85:2; 86:5; Римљанима 8:1).

4) ако се повремено јави осећање кривице за грехе које си већ исповедио и одрекао их се, одбаци та осећања као лажну кривицу. Господ је веран свом обећању да ће опростити. Прочитај Псалам 103:8-12 и медитирај над њим.

5) замоли Господа да укори Сатану, твог оптужитеља, и замоли га да ти обнови радост која долази када је човек ослобођен кривице (Псалам 51:12).

Псалам 32 је веома користан део за проучавање. Иако је Давид починио грозан грех нашао је слободу и од греха и кривице. Суочио се са узроком кривице и реалношћу опроштаја. Псалам 51 је још један добар одељак који треба проучити. Овде је нагласак на исповедању греха, пошто се Давид од срца моли Богу пун кривице и туге. И то је резултирало оправдањем и радошћу.

Коначно, ако особа исповеди грех, покаје се и добије опроштај, време је да иде даље. Не заборави да смо ми који смо дошли Христу постали нова бића у Њему. „Према томе, ако је ко у Христу - ново је створење; старо је прошло, види, постало је ново.” (2. Коринћанима 5:17). Део „старог“ који је нестао је сећање на прошле грехе и кривица коју је производило. Нажалост, неки хришћани су склони да се ваљају у успоменама на свој претходни живот у греху, које би требало да су одавно нестале. Ово је бесмислено и супротно од победоносног хришћанског живота који Бог жели за нас. Мудра је изрека: „Ако те је Бог извадио из канализационе цеви, немој да се враћаш назад и пливаш по њој“.



Врати се на Српску страну



Како би хришћанин требало да се односи према осећању кривице по питању греха из прошлости?