Питање
Може ли хришћанин да „врати“ спасење?
Одговор
Кратак одговор на ово питање је не, прави хришћанин не може да „врати” спасење. Чудно, али они који се слажу са тим да хришћанин не може да „изгуби” спасење и даље верују да се спасење може „вратити” Богу. Неки који се држе овог мишљења читаће Римљанима 8:38-39 и рећи да, иако нас ништа не може одвојити од Бога, ми сами можемо да одаберемо, својом вољом, да се одвојимо од Бога. Ово не само да није библијски, већ пркоси свакој логици.
Да бисмо разумели зашто није могуће да се „врати” спасење, морамо прво да шватимо три ствари: Божију природу, људску природу и природу самог спасења. Бог је, по природи, Спаситељ. Само у Псалмима, Бог се помиње тринаеаст пута као Спаситељ људи. Једино Бог је наш Спаситељ, нико други не може да нас спасе, нити ми можемо да спасимо сами себе. „Ја сам, ја сам Господ, осим мене нема спаситеља“ (Исаија 43:11). Нигде у Библији Бог се не помиње као Спаситељ који зависи од оних које спаси да утичу на спасење. Јован 1:13 јасно говори да они који припадају Богу рођени су поново, не својом, већ Божијом вољом. Бог спашава својом вољом и силом. Његова воља никада не може да буде осујећена, а Његова сила је неограничена (Данило 4:35).
Божији план спасења остварен је у Исусу Христу, отелотвореном Богу, који је дошао на земљу „да потражи и спасе шта је изгубљено (Лука 19:10). Исус је јасно рекао да нисмо ми изабрали Њега, већ да је Он изабрао нас и да је за нас наменио да „идемо и доносимо род”(Јован 15:16). Спасење је дар од Бога кроз веру у Христа, дато онима које је Он, пре стварања света, предодредио да га приме и онима који су запечаћени Светим Духом за спасење (Ефесцима 1:11-14). То искључује идеју да човек може својевољно да осујети Божији план да буде спашен. Бог не би предодредио неког да прими дар спасења, само да би Његов план уништио неко тиме што би тај дар вратио. Божије свезнање и предзнање чине такав сценарио немогућим.
Човек је, по природи, изопачено биће које не тражи Бога ни на који начин. Док његово срце не промени Божији Дух, он неће тражити Бога, нити може. Божија Реч му је неразумљива. Непрепорођен човек је неправедан, безвердан, нема мира и нема „страха од Бога пред његовим очима (Римљанима 3:10-18). Таква особа није способна да се спаси или чак да види потребу за спасењем. Једино након што постане ново створење у Христу, његово срце и ум су промењени према Богу. Он сада види истину и разуме духовне ствари (1. Коринћанима 2:14; 2. Коринћанима 5:17).
Хришћанин је онај који је искупљен од греха И постављен на путу ка небу. Он је ново створење и његово срце је окренуто ка Богу. Његова стара природа је прошлост, умрла је. Његова нова природа нема жељу да врати спасење и да се врати старом себи ништа више него што прималац трансплатације срца има жељу да врати своје ново срце и замени га старим, болесним срцем. Овај концепт хришћанина који враћа спасење није библијски, ни појмљив.
Може ли хришћанин да „врати“ спасење?
