Зашто нам је Бог дао четири јеванђеља?



srpski

Питање: Зашто нам је Бог дао четири јеванђеља?

Одговор:
Ово су неки од разлога због којих нам је Бог дао четири јеванђеља уместо само једног:

1) Да бисмо добили комплетнију слику Христа. Иако је с једне стране Библију надахнуо Бог (2. Тимотеју 3:16), користио је људе као писце који су имали различито порекло и личности да би постигли његове циљеве кроз оно што су написали. Сваки од аутора јеванђеља имао је разлилит циљ за своје јеванђеље и у спровођењу тих циљева сваки је наглашавао различите аспекте личности и службе Исуса Христа.

Матеј је се обраћао јеврејској публици и један од његових циљева је био да покаже из Исусовог родослова и испуњења старозаветних пророштава да је Он дугоочекивани Месија, и да треба у то веровати. Матејев нагласак је на Исусу, обећаном Цару, „Сину Давидовом“, који ће завек седети на престолу Израела (Матеј 9:27; 21:9).

Марко, Варнавин рођак (Колошанима 4:10), био је сведок догађаја у Христовом животу, као и пријатељ апостола Петра. Марко је писао за незнабошце, што се може видети из тога што није укључио оно што би било битно јеврејском читаоцу (родослови, Христове расправе са јеврејским вођама оног времена, често цитирање Старог завета, итд.). Марко наглашава да је Христ слуга који је пропатио, Онај који није дошао да му служе, него да служи и да свој живот као откуп за све људе (Марко 10:45).

Лука, „драги лекар“ (Колошанима 4:14), јеванђелиста и пратилац апостола Павла написао је јеванђеље по Луки и Дела апостолска. Лука је једини писац у Новом завету који је нејеврејског порекла. Дуго су га прихватали као марљивог историчара они који су користили његове списе за родословља и историјска проучавања. Као историчар он тврди да је његова намера да запише по редоследу Христов живот на основу извештаја очевидаца (Лука 1:1-4). Пошто је конкретно писао за Теофила, незнабошца на некој позицији, његово јеванђеље је било упућено незнабожачкој публици а његова намера била је да покаже да се хришћанска вера заснива на историјски поузданим догађајима који се могу проверити. Лука често говори о Христу као „Сину човечјем“, наглашавајући његову људскост, и износи многе детаље који се не налазе у другим јеванђељима.

Јеванђеље по Јовану је написао апостол Јован и разликује се од остала три јеванђеља јер садржи доста теологије у погледу Христове личности и смисла вере. Матеј, Марко и Лука се називају „синоптичким јеванђељима“ због њиховог сличног стила и садржаја, а и зато што дају синопсу Христовог живота. Јеванђеље по Јовану не почиње извештајем о Исусовом рођењу нити земаљској служби, већ деловањем и карактеристикама Сина Божијег пре него што је постао човек (Јован 1:14). Јеванђеље по Јовану наглашава Христово божанско порекло, што се види из израза „Бог беше Реч“ (Јован 1:1), „Спаситељ света“(Јован 4:42), „Син Божији“ (често понављано) и „Господ и ... Бог“ (Јован 20:28). У Јовановом јеванђељу, Исус такође наглашава своје божанско порекло са неколико „Ја јесам“ тврдњи. Најистакнутија међу њима је у Јовану 8:58, где тврди: „Ја постојим пре но што се Авраам родио” (упореди то са 2. Мојсијевом 3:13-14). Међутим, Јован такође наглашава чињеницу о Исусовој људскости желећи да покаже грешку религиозне секте свог времена, гностика, који нису веровали у Исусово људско порекло. Јованово јеванђеље то говори у циљу са којим је написано: „И многа друга чуда учини Исус пред ученицима, која нису записана у овој књизи; а ова су записана да ви верујете да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у његово име.“ (Јован 20:30-31).

Тако су у четири различита али пођеднако тачна извештаја о Христу откривени различити аспекти његове личности и службе. Сваки од извештаја постаје налик на нит посебне боје у ткању које је изаткано да формира потпунију слику Онога који је неописив. Иако никада нећемо до краја моћи да разумемо све што се тиче Исуса Христа (Јован 20:30), кроз четири јеванђеља можемо да сазнамо довољно о њему да бисмо га поштовали због онога ко Он јесте и што је учинио за нас тако да можемо да имамо живот по вери у Њега.

2) Да нам омогући да објективно проверимо истинитост њихових извештаја. Библија од самог почетка тврди да пресуда на суду не треба да буде начињена против неког на основу једног сведока, већ минимум два или три (5. Мојсијева 19:15). Исто тако, различити извештаји о Исусу Христу као особи и његовој служби на земљи помажу нам да проверимо тачност информација које имамо у вези са њим.

Сајмон Гринлиф, веома познат и прихваћен ауторитет по питању поузданости сведочанства у судском процесу проучавао је јеванђеља из перспективе закона. Запазио је да се извештаји очевидаца који су изнесени у четири јеванђеља подударају али да је сваки писац изабрао да изнесе или изостави одређене детаље који се разликују код других, што је типично за поуздане, независне изворе који би били прихваћени на суду као снажан доказ. Да су јеванђеља имала потпуно исте детаље написане из исте перспективе, то би указивало на заверу, тј. да су писци имали довољно времена да „усагласе“ приче да би њихови извештаји изгледали веродостојнији. Разлике између јеванђеља, чак и очигледне контрадикторности у детаљима на први поглед говоре о независном извору списа. Тако се независност сваког од четири јеванђеља, која се слажу у својим информацијама али разликују у перспективи, количини детаља и догађајима који су забележени, наговештавају да је запис о Христовом животу и служби како је представљен у јеванђељима тачан и поуздан.

3) Да би наградила оне који их марљиво истражују. Много тога доброг може се добити из поређења разних извештаја конкретних догађаја из Исусове службе. На пример, у Матеју 14 записан је догађај о томе како је Исус нахранио 5000 људи и ходао по води. У Матеју 14:22 стоји: „И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну, док он отпусти народ”. Могли бисмо се запитати зашто је Исус ово урадио. Нема очигледног разлога који се може наћи у Матејевом јеванђељу. Међутим, када то комбинујемо са извештајем из шестог поглавља Марковог јеванђеља видимо да су се ученици вратили пошто су избацивали демоне и лечили људе ауторитетом који им је дат када их је послао по двојицу. Међутим, вратили су се умишљени заборављајући ко су, и наводно у стању да они Њега поуче (Матеј 14:15). Тако је, пославши их увече на другу страну Галилејског језера Исус открио две ствари. Док су се борили против ветрова и таласа у својој самоуверености, све до раних јутарњих сати (Марко 6:48-50), почињу да шватају да: 1) ништа не могу да постигну за Бога својом снагом, и 2) ништа није немогуће ако позову Њега и живе ослањајући се на на Његову снагу. Многи одељци садрже сличне „бисере“ које ће открити онај који марљиво проучава Божију Реч и одваја време да упоређује различите делове Писма.



Врати се на Српску страну



Зашто нам је Бог дао четири јеванђеља?