Питање
Да ли нас Библија учи да опростимо и заборавимо?
Одговор
Израз, "опрости и заборави" се не налази у Библији. Међутим, постоје безбројни стихови који нам заповедају да "опростимо једни другима" (Матеј 6:14 и Ефесцима 4:32). Један Хришћанин који није спреман да проштава другима ће имати проблема у свом односу са Богом ( Матеј 6:15) и може да искуси огорчење и губитак награде (Јеврејима 12:14–15; 2. Јованова 1:8).
Опроштење је одлука воље. Пошто нам Бог заповеда да опростимо, неопходно је да направимо свестан избор да послушамо Бога и да опростимо. Окривљени може да не жели да му буде опроштено и може да се никада не промени, али то не негира Божију жељу ми да имамо дух опраштања (Матеј 5:44). У идеалном случају, кривац би требало да тражи помирење, али ако не, онај који је повређен још увек може да реши да опрости.
Наравно, немогуц́е је заиста заборавити грехе који су почињени против нас. Не можемо селективно „брисати" догађаје из наше меморије. Библија каже да се Бог не "сец́а" наших грехова (Јеврејима 8,12). Али Бог још увек све зна. Бог се сец́а да смо „сагрешили и да смо лишени славе Божије" (Римљанима 3:23). Али, након опроштења, ми смо позиционо (судски) оправдани. Небо је наше, као да се наш грех никада није догодио. Ако му вером у Христа припадамо, Бог нас не осуђује за наше грехе (Римљанима 8: 1). У том смислу Бог „опрашта и заборавља".
Ако "опрости и заборави" за неког значи: "Ја сам решио да опростим оном који ме је повредио заради Христа и да наставим са својим животом," онда је то мудра и побожна одлука. Колико год је то могуц́е, требали бисмо заборавити шта стоји иза и тежити ка ономе што је пред нама (Филипљанима 3:13). Требали бисмо опростити једни другима „баш као што је и Бог опростио нама" (Ефесцима 4:32). Не смемо дозволити да се у нашем срцу појави корен горчине (Јеврејима 12:15).
Међутим, ако "опростити и заборавити" за неког значи: "Понашаћу се као да се грех никада није догодио и живећу као да га се не сећам," тада можемо да се нађемо у невољи. На пример, жртва силовања може да реши да опрости силоватељу, али то не значи да треба да се понаша као да се то никада није догодило. Да
проведеш време са силоватељом, посебно ако се он није покајао, није оно што Библија учи. Опроштење подразумева да престанемо да смо огорчени против неке особе, али опроштење је различито од поверења. Мудро је предузети мере предострожности, а понекад ц́е се морати променити динамика односа. "Обазрив човек примети невољу, па се скрије, а лаковерни иду даље и буду кажњени" (Приче 22:3). Исус је рекао својим следбеницима, "будите мудри као змије и безазлени као голубови" (Матеј 10:16). У контексту одржавања односа са непокајаним грешницима, морамо бити "безазлени" (спремни да опростимо) али у исто време "мудри" (опрезни).
Идеал је опростити и заборавити. Љубав не води евиденцију о грешкама (1. Коринц́анима 13: 5) и покрива мноштво грехова (1. Петрова 4: 8). Међутим, промена срца је Божији посао и све док преступник не доживи истинску, натприродну промену срца, паметно је ограничити ниво поверења које дајемо тој особи. Опрез не значи да нисмо опростили. То једноставно значи да нисмо Бог и да не можемо видети срце те особе.
English
Да ли нас Библија учи да опростимо и заборавимо?
