Шта је тело?



srpski

Питање: Шта је тело?

Одговор:
Џон Нокс (1510-1572) био је шкотски пастор, вођа Протестантске реформације, и човек кога сматрају за оснивача презвитеријанске деноминације у Шкотској. Ноксу су се дивили савремени теолози као некоме ко је персонификаовао жар за Богом и посвећеност истини Писма и светом животу. А ипак, како се приближавао смрти, овај Божији светац је признао сопствене битке са грехом и духом под тешким теретом болести, када није било никакве помоћи у свету, већ само смрт која је близу. „Познајем љутњу и гунђање тела..."

Ноксова тврдња звучала је као она коју је апостол Павле отворено признао у личној борби са својом грешном природом. „Знамо, наиме, да је закон духован, а ја сам телесан, и као такав продан под грех. Тако, не знам шта чиним; јер не чиним што желим, него што мрзим — то чиним. Ако пак чиним што не желим, слажем се са законом и признајем да је добар. Јер то сад не чиним више ја, него грех који обитава у мени. Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, добро не обитава; јер хтети — тога има у мени, али чинити добро — тога нема. Јер не чиним добро које желим, него зло, које не желим, то чиним. А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја, него грех који у мени обитава. Желећи, дакле, да чиним добро, налазим да за мене важи закон — да је зло у мени. Тако се по унутрашњем човеку радујем Божијем закону, али видим један други закон у својим удовима, који војује против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. Бедан сам ја човек; ко ће ме избавити од овог смртног тела?" (Римљанима 7:14-24).

Павле тврди у свом писму Римљанима да је било нешто у „члановима" његовог тела које назива „моја телесност" што је стварало потешкоће у његовом хришћанском животу и начинило га заробљеником греха. Мартин Лутер, у свом предговору посланице Римљанима, дао је овакав коментар на Павлово коришћење речи „тело": „Не смете да мислите да је „тело" само оно које је везано за непоштење, већ Павле користи „тело" мислећи на целог човека, тело, душу, разум и све његове способонсти, јер све што је у њему тежи и жуди за телом". Лутеров коментар истиче да „тело" поистовећује са склоностима и жељама које су супротне од Бога, не само у сфери сексуалних активности, већ у свакој другој области живота.

Да бисмо стекли јасно разумевање термина „тело" потребно је да преиспитамо како га Писмо дефинише и на који начин га користи, како се манифестује у животу и верника и неверника, последице које производи, и како коначно може да се стекне победа над њим.

Дефиниција „Тела"

Грчка реч за „тело" у Новом завету је сарx, термин који се често користи у Писму за физичко тело. Међутим, „Грчко-енглески лексикон Новог завета и друге Ране хришћанске литературе" описује реч на овај начин: „Физичко тело које функционише као ентитет; Павле је посебно сматрао да сви делови тела сачињавају јединство познато као тело, које је под доминацијом греха у тој мери да гдегод да је тело, сви облици греха су такође присутни, и ништа добро не може да живи".

Библија јасно говори да човечанство није створено на овај начин. Књига Постања каже да је човек у почетку створен да буде добар и савршен. „Затим Бог рече: Да начинимо човека по обличју и по природи нашој... И Бог створи човека по обличју своме, по обличју Божијем створи га, створи човека и жену" (Постање 1:26-27). Пошто је Бог савршен и пошто ефекат увек представља узрок у својој суштини (што значи, потпуно добар Бог једино може да створи добре ствари, или као што је Исус рекао: „ Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре плодове." (Матеј 7:18). И Адам и Ева су створени добри и без греха. Међутим, када су згрешили, њихова природа се покварила, и та природа је пренесена на њихово потомство. „Кад је Адам имао сто и тридесет година роди сина себи слична и надену му име Сит (Постање 5:3, додат нагласак).

Чињеница о грешној природи поучава се на многим местима у Писму, као што је Давид изјавио: „Гле, у безакоњу се родих, у греху сам мајке своје зачет" (Псалам 51:7). Давид није мислио да је рођен из неке прељубничке везе, већ да су његови родитељи пренели на њега своју грешну природу. У теологији ово се понекад назива „традуцијанизам" (од латинске речи „од гране"). Традуцијанизам сматра да је људска душа створена преко родитеља, и да је дете тиме наследило њихову грешну природу.

Библијско виђење људске природе разликује се од не коју има грчка филозофија по томе да Писмо каже да је физичка и духовна природа човека у почетку била добра. За разлику од тога, филозофи као што је Платон видели су дуализам или дихотомију у човечанству. Такво размишљање је коначно произвело теорију да је тело (физичко) лоше, али да је човеков дух добар. То учење је имало утицаја на групе као што су гностици, који су веровали да је физички свет грешком створио полубог који је назван Демијург. Гностици су се супротстављали доктрини о Христовом утеловљењу јер су веровали да Бог никада не би преузео физички облик, пошто је тело зло. Апостол Јован се суочио са овом врстом учења у своје време и упозорио је на њега: „ Драги моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове — јесу ли од Бога, јер су многи лажни пророци изишли у свет. По овоме познајте Божијег духа: од Бога је сваки дух који исповеда да је Исус Христос дошао у телу, а сваки дух, који не исповеда Исуса, није од Бога; и то је антихристов дух за кога сте чули да ће доћи, и сад је већ у свету." (1. Јованова 4:1-3).

Штавише, гностици су поучавали да није битно шта је човек урадио у телу, пошто је дух једини битан. Платонски дуализам имао је исти утицај у првом веку какав оставља и данас – он води или ка аскетизму и разузданости, обе ствари Библија осуђује (Колошанима 2:23; Јудина 4).

Тако да, насупрот грчком учењу Библија каже да је људска природа, и физичка и духовна била добра, али да су обе под штетним утицајем греха. Крајњи резултат греха је природа о којој се често у Писму говори као „телесној" – нешто што је супротно Богу и тражи грешно задовољење. Пастор Мартин Бјубек дефинише тело на овај начин: „Тело је уграђена природа греха, због које је немогуће да природан човек удовољи или служи Богу. То је неконтролисана унутрашња снага која је наследство од човековог пада у грех, која себе исказује на општи и специфичан начин, побуном против Бога и Његове праведности. Тело никада не може да буде поправљено нити побољшано. Једина нада је бег од закона тела је да буде у потпуности погубљена и замењена новим животом у Господу Исусу Христу".

Манифестација борбе са телом

На који начин се тело манифестује код људских бића? Библија одговара на питање на овај начин: „А плотска дела су позната, то су: блуд, нечистота, распојасаност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађа, пакост, срдња, сплетке, раздори, странке, зависти, пијанке, пировања, и овима слична, за која вам унапред говорим, као што раније рекох, да они који тако шта чине неће наследити царства Божијег." (Галатима 5:19:21).

Примери деловања тела у свету су очигледна. Узмите у обзир неколико тужних чињеница узетих из недавног проучавања утицаја порногрфије у Америци. Према том проучавању, сваке секунде у САД:
• $3,075.64 се троши на порнографију
• 28,258 Интернет корисника гледа порнографске садржаје
• 372 Интернет корисника укуцава порнографске термине у претраживаче

И сваких 39 минута, нови порнографски видео се прави у САД. Таква статистика подвлачи тврдњу пророка Јеремије који је туговао да је „срце изнад свега опако и превртљиво, ко га може познати?" (Јеремија 17:9).

Последице тела

Библија каже да живот у телу даје безброј несрећних последица. Прво, Писмо тврди ће да они који живе у телу и који никад не желе да се покају због свог грешног понашања доживети да буду одвојени од Бога, како у овом, тако и у наредном животу:

• „И какав сте плод у то време имали? — оно чега се данас стидите; јер крај свега тога је смрт. " (Римљанима 6:21)

• „Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете." (Римљанима 8:13)

• „Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје, оно ће и жњети: ко сеје у своју плот од плоти ће жњети погибао, а ко сеје у Духа од Духа ће жњети вечни живот." (Галатима 6:7-8)

Затим, особа постаје роб своје грешне природе: „Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, коме се у покорности као слуге предајете: или греха за смрт, или послушности за праведност?" (Римљанима 6:16). Ово ропство води у деструктиван и покварен живот. Као што је пророк Осија рекао: „И пошто су ветар посејали, олују ће жети" (Осија 8:7).

Чињеница да је послушност телу увек последица кршења Божијег моралног закона. Међутим, човек у правом смислу никада не може да прекрши Божији закон, иако сигурно може да му буде непослушан. На пример, особа може да се попне на кров, веже огртач око врата и скочи са крова надајући се да ће прекршити правило гравитације. Међутим, брзо ће увидети да не уме да лети; не може да прекрши закон гравитације и једино што може да уради је да себе скрши, и тиме потврди закон гравитације. Исто важи и за морални закон: особа може да прекрши Божији морални закон животом по телу, међутим, једино ће доказати Божији морални закон тиме што ће повредити себе на неки начин својим понашањем.

Победа над телом

Библија нам даје процес од три корака за превазилажење тела и обнову себе за исправан однос са Богом. Први корак је да ходамо у искрености, када особа признаје своје грешно понашање према Богу. Ово укључује слагање са оним што Библија каже о свима којима су људи родитељи: људи су грешни и ушли су у свет са оштећеним односом са Богом који их је створио:

• „Ако би ти Господе безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати?" (Псалам 130:3)

• „Ако кажемо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама… Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажом и његове речи нема у нама" (1. Јованова1:8, 10).

Следећи корак је ход у Духу, који укључује призивање Бога за спасење и примање Његовог Светог Духа који даје снагу особи да живи исправно пред Богом и да се не обазире не жеље тела. Овај трансформативни и нови ход у животу описује се на неколико места у Писму:

• „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене." (Галатима 2:20)

• „Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу." (Римљанима 6:11)

• „Него велим: живите у Духу па нећете извршити пожуду плоти" (Галатима 5:16)

• „Јер сви ви који сте у Христа крштени — у Христа сте се обукли" (Галатима 3:27)

• „ Него узмите на себе Господа Исуса Христа, и не старајте се за тело — како ћете задовољити пожуде" (Римљанима 13:14)

• „И не опијајте се вином, у чему је раскадашност, него се пуните Духом" (Ефежанима 5:18)

• „У срце своје твоју реч затворих, да ти не грешим" (Псалам 119:11)

Последњи корак је ход смрти, где тело умире тако што изгладни своје жеље и коначно умире. Иако је особа наново рођена кроз Божији Дух, мора да разуме да и даље поседује стару природу са својим жељама које су у рату са новом природом и жељама које потичу од Духа. Са практичне тачке гледишта, хришћанин намерно избегава да храни стару, телесну природу и уместо тога практикује ново понашање које је вођено Духом:

• „А ти, човече Божији, избегавај све то; иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, благошћу" (1. Тимотеју 6:11)

• „Бежи од младалачких жеља" (2. Тимотеју 2:22)

• „Него мучим своје тело и потчињавам га, да не бих ја, који сам другима проповедао, сам постао неваљао" (1. Коринћанима 9:27)

• „ Поморите, дакле, своје удове који су на земљи, и у њима блуд, нечистоту, страст, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство" (Колошанима 3:5)

• „А Христови припадници су распели плот са свим страстима и пожудама" (Галатима 5:24)

• „То знамо, да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху." (Римљанима 6:6)

• „А ви нисте тако упознали Христа, ако сте чули за њега и ако сте у њему поучени онако како је истина у Исусу; у односу на свој ранији начин живота ви треба да скинете са себе старога човека који пропада због варљивих пожуда, па да се обнављате духом свога ума, и да обучете новога човека који је према Богу створен у истинитој праведности и светости." (Ефежанима 4:20-24)

Закључак

Сузана Весли, мајка великих проповедника и писаца химни Џона и Чарлса Веслија, описала је грех на овај начин: „Шта год да слаби твоје расуђивање, окрњује осетљивост твоје савести, помрачује твој осећај Бога, или одузима твоје уживање у духовним стварима, укратко – ако било шта увећава ауторитет и снагу тела над Духом, то за тебе постаје грех, ма како да је то само по себи добро." Један од циљева у хришћанском животу је победа Духа над телом и промена живота, која се манифестује у праведном животу пред Богом.

Иако борба може да буде веома стварна (о чему Библија јасно говори), хришћани имају сигурност од Бога да ће им донети коначну победу над телом. „Уздајући се баш у то, да ће онај који је започео добро дело у вама довршити то до дана Христа Исуса" (Филипљанима 1:6).



Врати се на Српску страну



Шта је тело?