Шта Библија каже о хришћанима који се задужују?



srpski

Питање: Шта Библија каже о хришћанима који се задужују? Да ли хришћани треба да позајмљују или дају паре на зајам?

Одговор:
Павлово послање нама да не будемо ником ништа дужни осим љубави у Римљанима 13:8, је моћна опомена о томе колико је Богу непријатан било који облик дуга који није плаћен на време (види такође Псалам 37:21). Ми обично о дугу мислимо као о новчаној обавези. Али у светлу овог целог пасуса (Римљанима 13:1-10), Павле изгледа да има шири смисао дуга на уму (Римљанима 13:7). Он не само да говори о порезима, таксама и тарифама које су нам прописане од стране наше владе, већ и о поштовању и части које дугујемо онима који су на власти. Сви ми смо дужници Божијој благодати. И као што нам је Он показао љубав, ми треба да покажемо љубав и онима који су око нас, са којима радимо и живимо – чак и онима који нас опорезују и који су на власти.

Неки људи доводе у питање стављање било какве камате на кредите, али неколико пута у Библији видимо да је фер камата нешто што се очекује да се добије за новац који је позајмљен (Приче 28:8, Матеј 25:27). У прастаром Израелу, закон је забрањивао да се узима камата на једну врсту кредита – оне који се дају сиромашнима (Трећа Мојсијева 25:35-38). Овај закон је имао различите друштвене, финансијске и духовнихе последице, али две су посебно вредне спомена. Прво, закон је истински помагао сиромашнима без да погорша њихову ситуацију. Довољно лоше је било то да су осиромашили, и понижавајуће је то што су морали да траже помоћ. Али ако би поред враћања кредита још морали да плаћају и камату, њихов зајам би им више штетио него што би им помогао.

Друго, закон је тако учио једну важну лекцију. За једног кредитора да не узме камату од сиромашне особе би то значило дело милосрђа. Он би изгубио вредност новца све док је новац на зајму. Али то би исто био видљив начин да се изрази захвалност Богу за Његову милост зато што не наплаћује "камату" за благодат коју је показао према њима. Баш као што је Бог милостиво извео Израелце из Египта када су били ништа више од безвредних робова, и дао им њову сопствену земљу (Трећа Мојсијева 25:38), тако је исто очекивао од њих да чине сличну милост према својим сиромашним суседима.

Хришћани су у паралелној ситуацији. Исусов живот, смрт, и васкрсење су платили наш дуг греха Богу. Сада, када ми имамо могућност, ми можемо да помогнемо другима у потреби, посебно верним људима, са позајмицом која не продубљује њихове проблеме. Исус је чак дао параболу која се односи на овај проблем, о два кредитора и њиховом ставу према опраштању (Матеј 18:23-35). Он је исто тако упутио своје следбенике: "Забадава добисте, забадава дајите" (Матеј 10:8).

Библија нити изричито забрањава нити одобрава позајмнљивање пара. Мудрост која се налази у Библији нас обично учи да не улазимо у дуг. Дуг нас у основи прави робовима у одноцсу на оне којима дугујемо. У исто време, у неким ситуацијама, задуживање је “неопходно зло.” Све док се са новцем поступа мудро, и док су рате за плаћање дуга подношљиве – хришћаним може да се финансијски задужи ако је то неопходно.



Врати се на Српску страну



Шта Библија каже о хришћанима који се задужују?