Која је важност празне гробнице?


Питање: Која је важност празне гробнице?

Одговор:
Од најранијег апостолског периода, реалност празне гробнице – библијске истине о томе да су апостоли пронашли празну гробницу Исуса из Назарета — средиште је хришћанске објаве. Сва четири еванђеља описују, у различитим степенима, околности које окружују откриће празне гробнице (Матеј 28:1-6; Марко 16:1:7; Лука 24:1-12; Јован 20:1-12). Али, да ли постоје било какви добри разлози да се те тврдње сматрају историјски тачним? Може ли непристрасни истражвач да закључи, у свој вероватноћи, да је Исусова гробница нађена празна прво ускршње јутро? Постоји неколико аргумената коју су уверили многе историчаре да је гробница у којој је Исус сахрањен заиста пронађена празна у недељу после Његовог распећа.

Прво, локација Исусове гробнице била би позната многим хришћанима и нехришћанима. Иако је истина да су многе жртве распећа биле бачене на гробље резервисано за обичне криминалце или једноставно остављене на крсту као храна птицама и другим лешинарима, Исусов случај био је другачији. Према историјском запису, Исус је сахрањен у гробници Јосифа из Ариматеје, члана Синедриона, исте групе која је уговорила Исусово погубљење. Многи скептични новозаветни научници су уверени да је Исусова сахрана коју је организовао Јосиф из Ариматеје тешко могла да буде хришћанска измишљотина. С обзиром на разумљиво непријатељство најранијих хришћана према Синедриону, за које су веровали да су били, великим делом, одговорни за смрт њиховог Господа, мало је вероватно да су Исусови следбеници измислили традицију о члану Синедриона који је употребио сопствену гробницу да би обезбедио Исусу достојанствен покоп.

Поред тога, недавна археолошка открића су показала да су стил гробнице описане у извештајима о сахранама у еванђељима (ацросолиа или клупска гробница) нашироко користили богати и истакнути људи. Такав опис лепо се уклапа у оно што знамо о Јосифу из Ариматеје. Штавише, Ариматеја је био град од мале важности који није имао никакву библијску симболику, нити је постојала конкурентска традиција сахрањивања. Било каква озбиљна сумња да је Исус био сахрањен у Јосифовом гробу је елиминисана.

Важност ових чињеница не треба да се пренебрегне, јер је Синедрион сигурно знао локацију Јосифове гробнице, па, самим тим и где је Исус био сахрањен. А ако је локација Исусове гробнице била позната јеврејским властима, било би скоро немогуће да хришћански покрет добије на снази у Јерусалиму, самом граду у коме се знало да је Исус био сахрањен. Зар не би неко од јеврејских вођа могао да се одшета до Јосифове гробнице да провери ову тврдњу? Зар није Синедрион био мотивисан на сваки начин да произведе Исусов леш (да је био на располагању) и стави тачку, једном за свагда, на гласине о васкрслом Исусу? Чињеница да је хришћанство почело да добија присталице у Јерусалиму нам говори да ниједан леш није био пронађен, упркос томе што је јеврејско вођство било јако мотивисано да га пронађе. Да је Исусово распето тело било пронађено, то би био смртан ударац за хришћански покрет који је истицао Исусово васкрсење.

Друго, апостол Павле указује на празну гробницу у свом усменом обраћању у 1. Коринћанима 15. Иако сва четири еванђеља потврђују да је Исусова гробница празна, најранији наговештај о томе долази од апостола Павла. Пишући цркви у Коринту око 55. године нове ере, Павле цитира усмено предање за које многи научници верују да је примио од апостола Петра и Јакова само пет година после Исусовог распећа (Галатима 1:18-19). Павле говори: „Јер сам вам пре свега предао што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе — по Писмима, и да је сахрањен, и да је васкрснут трећега дана — по Писмима, те се јави Кифи, затим Дванаесторици″ (1. Коринћанима 15:3-5). Када Павле пише „да је сахрањен и да је васкрснут….", ту се јако наглашава (с обзиром на Павлову фарисејску прошлост) да је Исусова гробница била празна. За фарисеја као што је Павле, оно што се сахрањује, завршава се васксењем. С обзиром да су, Павлов извор за ово веровање, вероватно јерусалимски апостоли и њихова близина тим догађајима, Павлово цитирање овог усменог веровања пружа јак доказ да је Исусова гробница била пронађена празна и да је ова чињеница била нашироко позната у раној хришћанској заједници. Често понављан приговор како Павле није био свестан празне гробнице је разрешен када видимо да Павле, на другим местима, подучава да је Исусово васкрсење било у телу (Римљанима 8:11; Филипљанима 3:21). За Павла, васкрсење које не би, за резултат, имало празну гробницу, била би противуречност.

Треће, постоји и снажно сведочење непријатеља да је гробница била празна. Прво од тих сведочења долази унутар страница еванђеља по Матеју, где Матеј извештава како су саме јеврејске вође признале да је гробница празна (Матеј 28:13-15). Они су тврдили да су ученици дошли и украли Исусово тело. С обзиром на близину Матејевог писања еванђеља и самог догађаја, такву тврдњу било би лако оспорити, да није била истинита. Ако је Матеј лагао, његов извештај о јеврејском одговору на празну гробницу, могао је лако бити дискредитован, јер су многи савременици тог догађаја и даље били живи када је Матејево еванђеље, у почетку, кружило. Али, зашто би оптужили ученике да су украли Исусово тело, ако је у гробници и даље било Исусово тело? Против-тужба Јевреја претпоставља да је гробница била празна.

Хришћански апологета Јустин Мартир, у свом делу из половине другог века („Дијалог са Трифоом", 108), а затим и црквени отац Тертулијан у делу („Де Спецтацулис″, 30) око 200. године после Христа потврђују да су Јевреји оптужили ученике за крађу тела. И Јустин и Тертулијан су разговарали са јеврејским учесницима у дебатама тог доба и могли су да знају шта су њихови јеврејски противници говорили. Они се нису нису само ослањали на Матејево еванђеље за ту информацију. И Јустин и Тертулијан помињу специфичне детаље који се не налазе у еванђељу по Матеју. У ствари, сва три ова писца цитирају детаље које други не помињу. На основу ових разматрања, чини се да је постојало рано јеврејско признање празне гробнице.

Четврто, сва четири еванђеља извештавају да су Исусову гробницу нашле жене. То је посебно значајно, с обзиром на патријарахну природу Палестине у првом веку. Иако је било тачно, да су, под веома ограниченим околностима, жене имале дозволу да сведоче на суду, било је, такође, тачно да је, у јеврејском друштву првог века, женино сведочанство вредело много мање него сведочанство мушкарца. Уколико сте измишљали причу покушавајући да убедите друге да је Исус васкрсао, не бисте никада узели жене као своје прве сведоке. Свака измишљена прича би промовисала мушкарце следбенике као што су били Петар, Јован или Андреја као оне који су открили празну гробницу, јер је сведочанство мушкарца обезбеђивало преко потребну веродостојност приче.

Ипак, еванђеља извештавају да, док су се Исусови мушки ученици крили у страху од власти, жене су биле најранији очевици празне гробнице. Није постојао разлог да рана црква измисли такав сценарио, осим ако није био истинит. Зашто би први хришћани описивали своје мушке вође као кукавице и доделили женама улогу првобитних сведока? Један од тих именованих женских сведока (Марија Магдалена) важила је за особу коју је, раније у животу, запосело седам демона, што би је учинило још непоузданијим сведоком у очима многих људи. А ипак, упркос свим тим хендикепима, најранији хришћани су инсистирали да су први сведоци празне гробнице, биле, управо жене. Највероватније објашњење овог инсистирања је да су те жене биле први сведоци празне гробнице и да најранији хришћани нису били вољни да лажу у вези са тим, упркос потенцијално отежавајућој природи тога.

Сва четири ова аргумента помажу да се обезбеди кумулативни доказ да је гробница Исуса Христа била празна током првог Ускрса. Посебно је убедљив закључак историчара Мајкла Гранта, који је и сам био сумњичав у вези са Исусовим васкрсењем: „….ако применимо исти критеријум на било који други древни књижевни извор, онда је доказ довољно јак и прихватљив да води до неопходног закључка да је гробница,заиста, пронађена празна″.

Наравно, овде се ради о нечему већем него о пукој празној гробници. Разлог због кога је гробница пронађена празна био је да је човек који је сахрањен тамо устао из мртвих. Исус није само испразнио гроб, већ се појавио бројним људима појединачно (Лука 24:34) и групама (Матеј 28:9; Јован 20:26-30; 21:1-14; Дела 1:3-6; 1. Коринћанима 15:3-7). И Његово васкрсење из мртвих био би довољан доказ да је Он оно што је тврдио за себе (Матеј 12:38-40; 16:1-4) – васкрсли Божији Син, наша једина нада за спасење.

English


Врати се на Српску страну
Која је важност празне гробнице?

Сазнајте како ...

Проведи вечност са Богом



Примите опроштај од Бога