Ко су Божији изабраници?



srpski

Питање: Ко су Божији изабраници?

Одговор:
Једноставно речено, „Божији изабраници" су они које је Бог унапред одредио за спасење. Названи су „изабраници" јер реч обележава концепт одабирања. Сваке четири године, у САД се „изабира" председник, тј, ми бирамо ко ће служити на том положају. Исто важи и за Бога за оне који ће бити спасени. Бог одабира оне који ће бити спасени. То су Божији изабраници.

Као што стоји, концепт Божијег одабира ко ће бити спасен није контроверзан. Оно што јесте контроверзно је како и на који начин Бог одабира оне који ће бити спасени. Током црквене историје постојала су два основна виђења доктрине одабира (или предестинације). Једно виђење, које ћемо назвати пророчко или предвидљиво виђење, поучава да Бог, преко своје свемоћи, зна оне који ће током времена изабрати слободном вољом да се поуздају у Исуса Христа за своје спасење. На основу овог Божијег виђења, Бог одабира ове особе „пре стварања света" (Ефесцима 1:4). Ово виђење је виђење већине америчких еванђеоских хришћана.

Друго виђење је Аугустиново, које у суштини поучава да Бог не само што одабира оне који ће се поуздати у Исуса Христа, већ на божански начин изабира да овим особама да веру да верују у Христа. Другим речима, Божији одабир за спасење није базиран само на пророчком виђењу нечије вере, већ је заснован на слободној, сувереној благодати Божијој. Бог одабира људе за спасење, и временом ови људи ће поверовати у Христа јер их је Бог одабрао.

Разлика се своди на ово: ко има коначни избор у спасењу – Бог или човек? У првом виђењу (пророчком), човек има контролу; његова слободна воља је суверена и постаје одређујући фактор у Божијем одабиру. Бог може да обезбеди спасење кроз Исуса Христа, али човек мора да одабре сам Христа да би спасење било реално. Коначно, ово виђење чини да Бог испада немоћан и лишава га Његове суверености. Ово виђење ставља Творца на милост и немилост твоје творевине; ако Бог жели да неко оде у небо,Он треба да се нада да ће човек слободно изабрати Његов пут спасења. И тиме, пророчко виђење одабира није уопште одабир, јер не бира Бог – он само потврђује, човек је тај који коначно бира.

Код Аугустиновог виђења, Бог има контролу, Он је тај који Својом сувереном вољом слободно одабира оне које ће да спасе. Он не само да одабира кога ће да спасе, већ и постиже то спасење. Уместо да једноставно учини да спасење буде могуће, Бог одабира оне који ће да спасе и спасава их. Ово виђење ставља Бога на Његово право место као Творца и суверена.

Аугустиново виђење није без проблема. Критичари овог виђења су тврдили да ово лишава човека слободне воље. Ако Бог одабира оне које ће да спасе, која је онда сврха да ли ће човек поверовати? Зашто проповедати јеванђеље? Штавише, ако Бог одабира на основу Своје суверене воље, како смо онда одговорни за своје поступке? Ово су све добра и исправна питања на које треба дати одговор. Добар одељак за то се налази у Римљанима 9, који на најдубљи начин објашњава Божији суверени одабир.

Контекст овог одељка тече из осмог поглавља, које се завршава великим речима слављења: „Убеђен сам наиме, да нас … (ништа) … нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем." (Римљанима 8:38-39). Ово води Павла да размотри како би један Јеврејин одреаговао на овакву тврдњу. Док је Исус дошао изгубљеној деци Израела, и док је рана црква била састављена углавном од Јевреја, јеванђеље се много брже ширило међу незнабошцима него Јеврејима. У ствари, већина Јевреја је видела јеванђеље као камен спотицања (1. Коринћанима 1:23) и одбацила је Исуса. Ово је наводило просечног Јеврејина да се пита да ли је Божији план за спасење пропао, пошто већина Јевреја одбацује поруку јеванђеља.

У деветом поглављу посланице Римљанима, Павле систематски показује да је Божији суверени одабир био на делу од почетка. Он почиње кључном тврдњом: „Јер нису сви, који воде порекло од Израиља, прави Израиљци." (Римљанима 9:6). То значи да нису сви људи етничког израелског порекла (тј. они који су потекли од Аврама, Исака и Јакова) припадници правог Израела (Божијих одабраника). Говорећи о историји Израела, Павле показује да је Бог изабрао Исака а не Ишмаела и Јакова а не Исава. У случају да неко мисли да је Бог одабрао ове људе на основу вере или добрих дела које ће учинити у будућности, од додаје: „Јер док се они још нису родили, нити учинили што добро или зло, да би остало онако како је Бог по свом избору одредио" (Римљанима 9:11).

Овде човек може да буде у искушењу да оптужи Бога да је био неправедан. Павле је очекивао ову оптужбу у стиху 15, рекавши једноставно да Бог није неправедан ни у чему. „Смиловаћу се на онога према коме имам милости, и сажалићу се на онога према коме имам сажаљења" (Римљанима 9:15). Бог је суверен над својом творевином. Он има слободу да бира оне које ће одабрати, и да не одабере оне које неће. Творевина нема права да оптужи Творца да је неправедан. Сама мисао да творевина може да суди Творцу је за Павла апсурдна, и требало би да буде за сваког хришћанина. Равнотежа у Римљанима 9 потврђује ову тврдњу.

Као што је раније поменуто, има других одељака који говоре у мањој мери о теми Божијих изабраника (Јован 6:37-45 и Ефежанима 1:3-14, да поменемо два). Поента је да је Бог одредио да откупи остатак човечанства за спасење. Ти одабрани појединци су били изабрани пре стварања света, и њихово спасење је потпуно у Христу. Као што Павле каже: „Јер које је унапред знао, њих је и предодредио да буду саобразни лику његовога Сина, да он буде првенац међу многом браћом. Које је пак предодредио, те је и позвао; а које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио." (Римљанима 8:29-30).



Врати се на Српску страну



Ко су Божији изабраници?