Да ли је Исус заиста постојао? Да ли постоји неки историјски доказ о Исусу Христу?



srpski

Питање: Да ли је Исус заиста постојао? Да ли постоји неки историјски доказ о Исусу Христу?

Одговор:
Типично је да када се ово питање постави, особа која поставља то питање тражи одговор "ван Библије." Ми се не залажемо за идеју да се Библија не може сматрати извором доказа о Исусовом постојању. Нови завет садржи стотине референци о Исусу Христу. Постоје они који датирају писање Еванђеља у други век нове ере, неких 100+ година после Исусове смрти. Чак да је ово и случај (чему се строго противимо), када се ради о древним доказима, списи који су писани мање од 200 година пошто се случај десио, се сматрају веродостојним доказима. Даље, највећи број научника (хришћанских и нехришћанских ) ће гарантовати да је Павлове посланице (или бар неке од њих) написао сам Павле средином првог века нове ере, нешто мање од 40 година после Исусове смрти. Када се ради о доказима о древним списима, ово је изузетно јак доказ о постојања човека који се звао Исус, у Израелу на почетку првог века Нове ере.

Јако је важно узети у обзир да су седамдесете године Нове ере Римљани напали и уништили Јерусалим и већину Израела, убијајући његово становништво. Цели градови су били спаљени до темеља! Не би требало да нас изненади ако су онда многи докази о Исусовом постојању били уништени. И да су многи Исусови очевидци били убијени. Ове чињенице очигледнно ограничавају колочину веродостојних сведочанстава о Исусу која су опстала.

Узимајући у обзир чињеницу да је Исусова служба била у великој мери усмерена ка релативно безначајној области у малом углу Римске Империје, изненађујућа количина информација о Исусу се може наћи у световним историјским изворима. Неки од важнијих историјских доказа о Исусу укључује следеће:

Римљанин из првог века, Тицијус, који се сматра за једног од прецизних историчара старог света, помиње сујеверне "Хришћане " ("назване по Чрестус-у" што је латински за Христа), који је страдао под Понтием Пилатом током валдавине Тибериуса. Суетониус, главни секретар Императора Адријана, је написао да је постојао човек под именом Чрестус(или Христ) који је живео током првог века (Анали 15.44 ).

Јосиф Флавие је најизвеснији Јеврејски историчар. У свом делу Антика (Антиqуитиес) он пише о Јакову, “брату Исусовом, који се зове Христ”. Постоји један контраверзан стих (18:3) који каже, "У то време био је Исус, мудар човек, ако уопште је исправно да се назове човеком. Јер он је био неко ко је чинио изненађујуће подвиге. . . .Он је био Христ. . . појавио се међу њима жив, трећи дан, као што су Божији пророци и прорекли, ову и још десет хиљада предивних ствари у вези њега. Једна друга верзија каже, "У ово време постојао је један мудар човек који се звао Исус. Његово понашање је било исправно и био је познат по врлинама. И многи људи међу Јудејима и међу другим нацијама су постали његови ученици. Пилат га је осудио да буде распет и да умре. Али они који су постали његови ученици, нису напустили његово учење. Они су објавили да се он појавио међу њима три дана после свог распећа, и да је био жив; према њима он је вероватно био Месија, о коме су пророци причали чуда."

Јулије африканац цитира историчара Талуса у дискусији о тами која је уследила после Христовог распећа.(Еxтант Wритингс, 18).

Плиније Млађи, у Писмима, 10:96, записује рано хришћанско слављење укључујући чињеницу да су Хришћани славили Исуса као Бога, да су били врло морални, и бележи празник љубави и Господњу Вечеру.

Вавилонски Талмуд (Санхедрин 43а) потврђује Исусово распеће у вече на Пашу, и оптужбе против Христа да се бавио врачањем и да је охрабривао Јевреје на отпадништво.

Луцијан из Самосате је био Грчки писац другог века који је признао да је Исус слављен од стране хришћана, да је увео ново учење и да је због тога био разапет. Он је ракао да је Исусово учење подразумевало заједницу верника, којима је обраћење је било јако битно, као и одрицање других богова. Хришћани који су живели у складу са Исусовим законом, веровали су да су бесмртни и окарактерисани су презиром према смрти, самовољним само-предавањем и одрицањем материјалних добара.

Мара Бар-Серафион потврђује да се Исус сматрао мудрим и часним човеком, за кога су многи мислили да је краљ Израела, да су га Јевреји убили и да и даље живи кроз учење својих следбеника.

Затим имамо сва гностичке списе (Еванђеље истине, Јованови апокрифи, Томино еванђеље, Расправа о васкрсењу, итд.) који сви помињу Исуса.

У ствари, скоро да можемо да реконструишемо еванђеље само из раних нехришћанских извора: Исуса су звали Христос (Јосиф), радио је “чуда”, увео Израел у ново учење, и због тога био разапет на Пашу (Вавилонски Талмуд) у Јудеји (Тацит), тврдио је да је Бог и да ће се вратити (Елиезар), у шта су Његови следбеници веровали – славећи га као Бога (Плиније Млађи).

Закључно, верујемо да постоји јако пуно доказа о постојању Исуса Христа, и у световној и у библијској историји. Можда највећи доказ да је Исус постајао је чињеница да су буквално хиљаде хришћана првог века Нове ере, укључујући 12 апостола, били спремни да дају свој живот као мученици за Исуса Христа. Људи ће умрети за нешто за шта верују да је истина, али нико нема да умре за нешто за шта зна да је лаж.



Врати се на Српску страну



Да ли је Исус заиста постојао? Да ли постоји неки историјски доказ о Исусу Христу?