Да ли је креационизам научан?



srpski

Питање: Да ли је креационизам научан?

Одговор:
Данас се воде многе дебате о неоспорности креационизма, који се дефинише као “веровање да универзум и живи организми воде порекло од божанског стварања, како је записано у Библији, а не од природних процеса као што је еволуција". Креационизам се често негира од стране световног друштва уз оптужбе да му недостаје научна утемељеност. Ипак, он је компатибилан са научним приступом било којој теми. Креационизам даје објашњења о догађајима, местима и стварима у физичком свету. Он се не бави искључиво субјективним идејама и апстрактним концептима. Многе утврђене научне чињенице се подударају са креационистичким шватањима, а начин на који се оне међусобно повезују позајмљене су из креационистичких тумачења. Као што се кохерентност узима из других великих научних идеја да би се повезале чињенице, тако је и са креационизмом.

Како онда креационизам – опозит натурализму који је “филозофско становиште по коме све долази из природних ресурса и узрока, а који искључује духовна објашњења” – може да буде научан? Као што је познато, одговор зависи од тога како дефинишете "научно”. Данас се наука и натурализам углавном изједначавају, због чега се ставови креациониста игноришу. Овакво стање ствари захтева ирационално поштовање натурализма. Наука се дефинише као “посматрање, идентификација, описивање, експериментално истраживање и теоретско објашњавање појава". Нема ничега у науци што би захтевало да она буде натуралистичка. Натурализам, као и креационизам, захтева мноштво претпоставки које нису доказане експериментима. Њихове вредности нису добијене од података и из резултата тестирања. Те филозофске претпоставке се прихватају пре него што се добије било какав резултат. Из разлога што су и натурализам и креационизам под јаким утицајем претпоставки које још нису доказане и улазе у дискусију много пре чињеница, било би праведно рећи да је креационизам у најмању руку научан исто колико и натурализам.

Креационизам као и натурализам може да буде научан у смислу да је компатибилан са научним методама открића. Ова два концепта ипак нису сами по себи наука, зато што оба становишта садрже аспекте који се не сматрају научним у општеприхваћеном смислу. Исто тако, ниједно од ових становишта није лажно, тј. не постоји експеримент који би их могао коначно оповргнути. Ниједно није предвидиво, јер не пружа могућност да се предвиди крајњи ишод. Само на основу та два закључка видимо да не постоји логичан разлог због кога би се једно становиште сматрало научно прихватљивијим од другог.

Један од основних разлога због којих натуралисти одбацују креационизам је концепт чуда. Апсурдно, натуралисти тврде да су чуда попут стварања света и живота немогућа зато што нарушавају природне законе који се прате у целој историји. Овакав став је контрадикторан са више аспеката. Погледајте само абиогенезу, теорију да је живот настао од неживе материје. Абиогенеза је један од најоповргаванијих научних концепата. Па ипак, право натуралистичко гледиште претпоставља да је живот на земљи – самообновљиви, самоодрживи сложени огрански живот – случајно настао из неживе материје. Тако нешто никад није примећено у целој људској историји. Такође, никад нису примећене ни еволутивне промене неког бића у сложенији облик. Креационизам зато има предност када су у питању докази за тврдње да су у Библији дати документовани извештаји о чудима. Ако креационизам треба да се прогласи ненаучним због питања чуда, онда би и натурализам морао да се третира на сличан начин.

У дебати која се води између креациониста и натуралиста користе се разне чињенице. Чињенице су чињенице, али не постоји таква чињеница која би апсолутно захтевала само једну интерпретацију. Раздор између креационизма и секуларног натурализма почива искључиво на различитим интерпретацијама. Говорећи о дебати између еволуције и креационизма, Чарлс Дарвин је дошао до следећег закључка. У уводу књиге “Порекло врста” написао је: “Дубоко сам свестан да се на скоро сваку тачку о којој се расправља у овој књизи могу применити чињенице које често очигледно воде до закључака који су сасвим супротни онима до којих сам ја дошао". Дарвин је веровао у еволуцију, али је признао да је кључ за уверење била интерпретација. Један научник може да види одређену чињеницу као доказ натурализма, док други на ту исту чињеницу гледа као на потпору креационизму.

Такође, чињеница да је креационизам једина могућа алтернатива натуралистичким идејама као што је еволуција чини га разложном темом, нарочито што је та дихотомија призната од стране неких водећих научних умова. Многи познати и утицајни научници тврде да је једино могуће објашњење живота натуралистичка еволуција или специјално стварање. Нису сви научници сагласни шта је од тога тачно, али скоро сви се слажу да или једно или друго мора да буде истина.

Постоји још много разлога који креационизам чине рационалним и научним приступом учењу. Међу њима су концепт реалистичке вероватноће, неуверљиви докази за макроеволуцију, доказ искуства итд. Нема логичког основа по коме би се прихватале натуралистичке претпоставке, а одбацивале креационистичке. Чврсто веровање у стварање није препрека научним открићима. Само погледајте резултате Њутна, Пастера, Мендела, Паскала, Келвина, Линеа и Максвела. Сви су били убеђени креационисти. Креационизам, као ни натурализам, није наука. Ипак, креационизам је у потпуности компатибилан са науком.



Врати се на Српску страну



Да ли је креационизам научан?