Питање
Да ли морам да признам свом брачном другу прељубу?
Одговор
Дилема за многе хришћане који су подлегли несрећном чину прељубе је што су у дилеми да ли да признају или не признају грех прељубе. Светски „експерти" обично подстичу прељубнике да ћуте када се ради о неверству, тврдећи да ће већа штета бити ако се призна неверство. Проблем у вези са овим је да то потискује савест те особе и не дозвољава да се обнови однос који би признавање неверства могао да произведе. Јаковљева 5:16 каже: „Исповедајте, дакле, један другом грехе и молите се Богу један за другога, да будете исцељени".
Апостол Павле је мудро рекао: „Стога се и сам трудим да имам увек безазлену савест пред Богом и пред људима" (Дела 24:16). Иако је прељуба грех првенствено против Бога, Библија такође каже да наша тела не припадају нама, већ ономе са којим смо у браку (1. Коринћанима 7:4). Физички чин секса је симбол начина да брачни пар постане једно тело када их Бог сједини у браку (1. Коринћанима 6:15-16). Из овог разлога, особа која је починила прељубу требало би да се моли и дозволи Светом Духу да је води, и да призна неверство у одговарајуће време.
Савест са осећањем кривице неће просто нестати игнорисањем. Могла би заправо да води ка психолошким па чак и физичким проблемима. Колико год да је тешко признати неверство брачном другу, то је неопходно не само због интегритета брака, већ и због односа између особе и Бога, тако да њихова савест може да буде чиста и да могу да буду у стању да живе светим и безгрешним животом.
English
Да ли морам да признам свом брачном другу прељубу?
