Шта је условна сигурност?


srpski
Питање: Шта је условна сигурност?

Одговор:
„Условна сигурност" је теолошки термин који се користи у вези са спасењем верника у Исуса Христа. Описује трајни квалитет хришћанског спасења. Другим речима, спасење хришћанина је„осигурано под условом." Ово подстиче питање: под којим условима је спасење обезбеђено? Заговорници условне сигурности тврде да је спасење условно уколико се остане веран до самог краја. Да бисмо користили аналогију коју Библија користи, спортиста мора да заврши трку да би примио награду. Они који се држе доктрине условне сигурности, користе као потпору следеће библијске одломке:

„Појавиће се многи лажни пророци и завешће многе; и због многог безакоња охладнеће љубав многих. А ко истраје до краја, тај ће бити спасен. И проповедаће се ово еванђеље о царству по свему свету за сведочанство свима народима, и тада ће доћи крај" (Матеј 24:11-13).

„Тако, дакле, браћо, нисмо дужници телу — да по телу живимо. Јер ако по телу живите, умрећете; ако пак Духом уморите телесна дела, живећете. Јер сви, које води Дух Божији, ти су синови Божији" (Римљанима 8:12-14)

„Обзнањујем вам, браћо, еванђеље које сам вам проповедао, које ви примисте, у ком и стојите, којим се и спасавате, ако га чврсто држите како сам вам ја објавио, сем ако нисте узалуд поверовали" (1. Коринћанима 15:1-2).

„Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје, оно ће и жњети: ко сеје у своју плот од плоти ће жњети погибао, а ко сеје у Духа од Духа ће жњети вечни живот. И не малаксавајмо чинећи добро; јер ћемо у своје време жњети — ако не клонемо" (Галатима 6:7-9).

Ови и други одломци указују на условни квалитет спасења верника. У сваком од ових одломака, библијски писац (под вођством Светог Духа) користи условни језик (нпр. ако истрајете, бићете спасени) да би нагласио природу верниковог спасења у Христа. Да би осигурао сигурност спасења, верник мора: 1) да издржи до краја; 2) живи по Духу; 3) држи се чврсто проповедане Речи; и 4) жање у Духу. То не значи да се дару спасења нешто одузима, али верник појединац мора искрено да се труди да остане веран. Према Павловим речима „градите своје спасење са страхом и трепетом" (Филиипљанима 2:12).

С обзиром на обимност библијских доказа, изгледа да је поглед на условну сигурност необорив. Како ико може да се супротставља идеји да верник мора да остане веран до краја да би обезбедио своје спасење? Ипак, постоји друга страна ове дебате. Ово је вековима стара дебата између арминијанаца (оних који заступају условну сигурност) и калвиниста (оних који заступају оно што се зове „вечна" сигурност или истрајност светих). Тамо где арминијанци могу да цитирају гомилу библијских одломака који указују на верникову условну сигурност, калвиниста може да укаже на једнак низ библијских одломака који подржавају вечну сигурност, као што су следећи:

„Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци, те ће чинити велике знаке и чуда, да заведу — ако је могуће — и изабране" (Матеј 24:24).

„Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем" (Римљанима 8:38-39).

„Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке. Мој Отац — који ми даде — већи је од свих, и нико не може да отима из руке мога Оца" (Јован 10:28-29).

„У њему сте и ви, пошто сте чули истиниту реч, еванђеље свога спасења, и поверовали, запечаћени обећаним Светим Духом, који је капара нашег наследства — за избављење његове тековине, на хвалу његове славе" (Ефесцима 1:13-14).

Могу да се наведу још многи одломци који истичу вечну сигурност Христовог следбеника. За сваки од ових одломака истиче се једна ствар- вечна сигурност верника нема никакве везе са напором појединца, већ од заштитне Божије благодати, док одломци који подржавају условну сигурност изгледа да се усредсређују на способност верника да остане веран.

Како треба да размишљамо о свему овоме? Да ли Библија подучава и условну и вечну сигурност. Одговор је „не." Ипак, морамо да будемо у стању да помиримо ове одломке који говоре о вернику који треба да остане веран са одломцима који говоре о Божијој заштитној благодати до краја. Одговор лежи у оном што су теолози назвали „Доктрине благодати". „Доктрине благодати" су преименоване у „Пет ставки калвинизма" (што је погрешно, јер Калвин никада није изричито рекао да их има „пет"). „Доктрине благодати" су укратко наведене овде:

Потпуна изопаченост: Због изворног греха, човек је рођен потпуно искварен и неспособан је да учини било шта угодно Богу, нити тражи Бога.

Безуслован избор: Због људске изопачености, Бог мора да се умеша да би обезбедио спасење верника. Бог то чини бирајући човека безусловно за спасење (тј. човек томе ничему не доприноси).

Ограничено искупљење: Да би они које је Бог одабрао за спасење били примљени, искупљење је морало да се деси, да би се задовољио Божији праведни суд над грехом. Бог то чини кроз жртву свог Сина, Исуса Христа.

Неодољива благодат: Бог примењује заслуге овог спасења у„реално време" привлачећи своје изабране неодољиво Њему кроз обнављајућу силу Светог Духа. Ово се постиже кроз проповедање еванђеља.

Истрајност светих: Спасење које је Бог сковао за вернике види се до краја како Бог истрајава и посвећује своје изабране до краја.

Да бисмо проценили да ли је спасење верника условно или вечно сигурно, особа мора да се прво позабави са претходних пет тачака„Доктрина благодати." Истрајност светаца није усамлљена доктрина, већ налази своју логичку потпору у остале четири тачке. Основа ових доктрина је прва ставка, потпуна изопаченост, коју, ако је истина, морају да прате остале четири. Бибљиа непорециво подучава да је сам човек неспособан да приђе Богу ради свог спасења (Матеј 19:25-26; Јован 6:44; Римљанима 3:10-18).

Критичари калвинизма и „Доктирна благодати" ће речи, да, ако подучавамо ове доктрине, светост и побожност биће изгубљени. Другим речима, ако је спасење осигурано за вечност, шта спречава верника да греши кад год пожели? Апостол Павле поставио је исто питање у Римљанима 6:1. Павлов одговор био је да грех није примеран новом животу у Христу (Римљанима 6:2-4). Далеко од тога да заступа дозволу за грех, „Доктрине благодати" чине више да промовишу хришћанску побожност него условну сигурност. Пуританци, познати по својој побожности и строгој посвећености светом животу, били су, углавном, калвинисти. У „Доктринама благодати", на побожност се гледало као на одговор захвалности верника због Божије невероватне благодати током спасења (Римљанима 12:1-2). Ове доктрине, уколико се у њих верује на прави начин и исправно се држе, чине наша дела одговором на праву љубав према нашем благодатном Богу који нас је волео довољно да нас спасе од нашег греха и беде. Хајделбершки катекизам (један од најранијих верских докумената протестанске реформације и средство подучавања за децу и нове вернике) подељен је на три одломка: 1) беда човека (наше грешно стање); 2) о човековом избављењу ( Божији благодатни чин спасења кроз Исуса Христа) и 3) о захвалности (наш одговор на Божију благодат, који такође наглашава нашу дужност као хришћана).

Стога, ако прихватимо претпоставку да су „Доктрине благодати" истините (тј. библијске), како, онда, можемо да помиримо то са свим оним одломцима који , наизглед, промовишу условну сигурност? Кратки одговор је да ми (верници) истрајавамо (остајемо верни до краја), јер нас Бог чува. Другим речима, ако не чинимо ништа да обезбедимо или зарадимо спасење (пошто је спасење слободни дар Божије благодати), како, онда, можемо да изгубимо спасење? Условна сигурност је прихватљива једино онима који такође верују да су они некако допринели свом спасењу (што теологија арменијанаца логички наговештава). Али, ово се супротставља таквим одломцима као што су Ефесцима 2:8-9: „Јер сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас, — Божији је дар; не од дела, да се нико не похвали," чиме се јасно ставља до знања да ми ни на који начин, не доприносимо нашем спасењу; чак и вера, која је неопходна да се прими дар благодати је, сама по себи, Божији дар.

Арминијанизам даје човеку разлог да се хвали на крају. Уколико, уз своју сарадњу са Божијим Духом останем веран до краја, могу да се хвалишем (мало) о томе како сам успео да останем на правом путу и завршим трку. Међутим, неће бити хвалисања на небу, осим оног у Господа (1. Коринаћанима 1:31). Доктрина условне сигурности није библијска: Библија је јасна да треба да истрајемо, јер нас Бог чува.

English
Врати се на Српску страну
Шта је условна сигурност?