Питање
Зашто је чланство у цркви битно?
Одговор
Универзална Црква – Христово тело (Римљанима 12:5) – састављена је од истинских верника у Христа, а локалне цркве су микрокосмос универзалне Цркве. Као верницима, наша имена записана су у Јагњетовој књизи живота (Откривење 20:12), а то је најбитније. Међутим, такође је битно да се посветимо локалној цркви где можемо да пружимо оно што имамо, служимо другима и будемо неком одговорни за своје поступке.
Библија не говори директно о концепту формалног црквеног чланства, али постоји неколико одломака који снажно указују на његово постојање у раној цркви. „А Господ је сваки дан додавао оне који се спасавају″ (Дела 2:47). Овај стих указује да је спасење предуслов да би се био „додат" цркви. У Делима 2:41, изгледа да је неко водио бројчану евиденцију оних који су били спашени и тако се придруживали цркви. Цркве које данас захтевају спасење пре крштења једноставно прате библијски модел. Види такође 2. Коринћанима 6:14-18.
Постоје друга места у Новом завету која показују да је локална црква добро дефинисана група: У Делима 6:3, цркви у Јерусалиму је речено да одржи неку врсту избора: „Гледајте, браћо, да нађете седам осведочених људи из своје средине″. Израз „из своје средине″ говори о групи људи који су истакнути који нису „међу" њима. Једноставно речено, требало је да ђакони буду чланови цркве.
Чланство у цркви је битно, јер помаже да се дефинише одговорност пастира. Јеврејима 13:17 даје савет: „Будите послушни својим старешинама и покоравајте се, јер они бдију над вашим душама као они који ће за то одговарати". Коме ће пастир одговарати, ако не члановима сопствене цркве? Он није одговоран за све хришћане на свету, већ само за оне под његовом бригом. Исто тако, није одговоран за све људе у његовој заједници, већ само за вернике под његовим вођством – његове чланове цркве. Чланство у локалној цркви је начин да се особа добровољно потчини духовном ауторитету пастира.
Чланство у цркви је, такође, битно, јер, без њега, не постоји одговорност или црквена дисциплина. Прва Коринћанима 5:1-13 подучава цркву како да се носи са отвореним, непокајаним грехом у својој средини. У стиховима 12-13, речи унутра и напољу користе се у контексту црквеног тела. Ми судимо само онима који су „унутар" цркве – црквеним члановима. Како можемо да знамо ко је „унутра″, а ко „напољу″ ван званичног црквеног пописа? Види, такође, Матеј 18:17.
Иако не постоји библијска обавеза за званично црквено чланство, не постоји ништа што би га спречило, а изгледа да је рана црква била састављена на такав начин да су људи јасно знали да ли је неко био „унутра" или „напољу". Црквено чланство је начин да се особа поистовети са локалним телом верника или да буде одговоран одговарајућем духовном вођству. Црквено чланство је изјава солидарности и истог начина размишљања (види Филипљанима 2:2). Црквено чланство је, такође, вредно због сврхе организације. То је добар начин да се одлучи коме је дозвољено да гласа о битним црквеним одлукама и ко је погодан за званичне црквене позиције. Чланство у цркви се не захтева од хришћана. То је једноставно начин да се каже: „Ја сам хришћанин и верујем да је ова црква добра црква".
English
Зашто је чланство у цркви битно?
