Шта Библија говори о форми цквене управе?



srpski

Питање: Шта Библија говори о форми цквене управе?

Одговор:
Господ је врло јасно рекао у својој Речи како жели да његова црква на земљи буде организована и вођена. Прво, Христос је глава цркве и њен главни ауторитет (Ефесцима 1:22; 4:15; Колошанима 1:18). Друго, локална црква треба да буде аутономна, ослобођена било каквог спољног ауторитета и контроле, са правом на самоуправљање и слободу од мешања било какве хијерархије појединаца или организација (Титу 1:5). Треће, цркву треба да води духовно вођство које се састоји од две службе – старешина и ђакона.

„Старешине“ су биле главно тело међу Израелцима од времена Мојсија. Видмо да доносе политичке одлуке (2. Самуилова 5:3; 2. Самуилова 17:4, 15), саветују цара у каснијој историји (1. Царева 20:7), и представљају народ по питању духовних ствари (2. Мојсијева 7:17; 24:1, 9; 4. Мојсијева 11:16, 24-25). Рани грчки превод Старог завета је користио реч пресбутерос за старешину. То је иста грчка реч која се користи у Новом завету и такође се преводи као „старешина“.

Нови завет често помиње старешине који су служили у црквеном вођству (Дела 14:23, 15:2, 20:17; Титу 1:5; Јаковљева 5:14) и очигледно је свака црква имала више од једног, пошто се реч обично налази у множини. Једини изузетак се односи на случајеве када је је старешина издвојен са неким разлогом (1. Тимотеју 5:1, 19). У јерусалимској цркви старешине су биле део вођства заједно са апостолима (Дела 15:2-16:4).

Изгледа да је позиција вођства била једнака позицији епископос, која се преводи као „старешина“ или „презвитер“ (Дела 11:30; 1. Тимотеју 5:17). Израз „старешина“ може да се односи на част саме службе, док израз „презвитер“ описује њен ауторитет и обавезе (1. Петрова 2:25, 5:1-4). У Филипљанима 1:1, Павле поздравља презвитере и ђаконе, али не спомиње старешине, вероватно зато што су старешине и презвитери исто. Исто тако, 1. Тимотеју 3:2, 8 даје квалифиације презвитера и ђакона али не и старешина. Титу 1:5-7 као да ово двоје повезује.

Позиција „ђакона“, од речи диаконос, која значи „кроз прљавштину“, била је једна од служби слуге-вође у цркви. Ђакони су другачији од старешина, иако имају квалификације које су сличне онима које имају старешине (1. Тимотеју 3:8-13). Ђакони помажу у цркви у свему што је потребно, као што стоји у Делима 6.

Што се тиче речи поимен, која се преводи као „пастир“ а односи се на људског вођу у цркви налази се само на једном месту у Новом завету, у Ефесцима 4:11: „И он је сам дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље”. Већина повезује две речи „пастир“ и „учитељ“ као да се односе на једну позицију, позицију пастира-учитеља. Највероватније је пастир-учитељ био духовни пастир одређене локалне цркве.

На основу претходних одељака изгледа да је увек било више старешина, али то не пориче Божије дарове за одређене старешине за поучавање, сужења, молитве, итд. (Римљанима 12:3-8; Ефесцима 4:11). То такође не пориче Божији позив за њих у службу у којој ће користити те дарове (Дела 13:1). Тако један вођа може да се испољи као пастир, други ће да посећује чланове јер има дар саосећања, трећи ће „имати власт“ у смислу да ће се бринути око организационих детаља. Многе цркве које су организоване тако да имају одбор пастира и ђакона обављају дужности многоструког вођства јер деле службу и терет заједно у доношењу одлука. У Писму има доста утицаја цркве у одлукама. Тако „диктатор“ вођа који доноси одлуке (звао се он старешина, презвитер или пастир) није библијски принцип (Дела 1:23, 26; 6:3, 5; 15:22, 30; 2. Коринћанима 8:19). Исто тако, црква којом влада чланство цркве и не придаје значај одлукама вођства није библијска идеја.

Да сумирамо – Библија поучава да се вођство састоји од мноштва вођа (презвитера) уз групу ђакона који служе цркви. Међутим, није у супротности са тим плуралитетом да један од старешина служи у главној улози као пастир. Међутим, као један од старешина, пастир или „старешина који поучава“ нема већи ауторитет у доношењу одлука од других старешина.



Врати се на Српску страну



Шта Библија говори о форми цквене управе?